Аналитичари: Турска јуриша у хладни рат

Анкара је посебно љута због тога што Вашингтон, исто као и Русија, не одустаје од подршке Курдима који су, уз војску сиријског председника Башара ел Асада, једини који се на терену боре против терориста Исламске државе.

То побуђује најцрње слутње турских званичника да у ствари ни САД ни Русија не зазиру од благослова за суштинску аутономију Курда, ако не и прву курдску државу.

Турско гранатирање авио-базе на територији Сирије, коју држе сиријски Курди, изазвало је љутњу и захтеве за обустављањем у Вашингтону и Паризу, али и малу узбуну у седишту НАТО-а, чији је Турска важан савезник, јер се страхује од нове димензије заоштравања сукоба у Сирији.

Међутим, проблем је двојак и везан за тешку избегличку кризу, коју је, како признаје и ЕУ, немогуће решити ако Турска настави да директно уцењује Унију и смишљено жмури на масовни прилив избеглица у Европу, који, потпуно неометано од турских власти, организују моћне криминалне банде.

Марк Пјерини, бивши шеф делегације Европске комисије у Турској, а сада аналитичар фондације "Карнеги Европа" рекао је француској телевизији да "нико никог не може да убеди да моћна турска полиција и безбедносне снаге не могу да разбију банде кријумчара избеглица, који на том погубном бизнису годишње обрћу око две милијарде евра".

Турска се сада, међутим, сучељава са неуспехом стратешког циља спречавања сиријских Курда и војске председника Башара ел Асада да, уз подршку руских авиона, разбију од Анкаре подржаване исламистичке групе на подручју Алепа, заузму територије и стратешки важан војни аеродром близу турске границе.

Путеви којима Турска дотура оружје и храну наоружаним групама на подручју Алепа, за које, иако су неке повезиване и с Ал Каидом, Анкара тврди да су умерена опозиција Асадовом режиму, су тиме пресечени. Групе које Турска подржава су десетковане, а многи њихови припадници су скинули униформе и утопили се у масу избеглица које су стигле на турску границу.

Стручњаци упозоравају на велику опасност од избијања новог жаришта сукоба на подручју Сирије и Ирака, уколико би турски председник Реџеп Тајип Ердоган спровео претњу војне интервенције унутар Сирије, у савезу са Саудијском Арабијом, која је послала борбене авионе у турску базу "Инџирлик".

Ако би Турска и Саудијска Арабија упале на сиријску територију да би се и копненим трупама сукобиле са терористима Исламске државе, турски војници би ушли у Сирију управо на подручју северно од Алепа, у ком се налази "енклава" између две територије под контролом Курда.

Турска у пограничној области са Сиријом има распоређено више дивизија, а укупно преко 150 хиљада војника.

Планови Анкаре да унутар Сирије, уз границу, створи велику "тампон зону" дужине 80 и дубине 40 километара где би се смештале избеглице из сиријског рата, постали неоствариви.

"Тампон зона" би у ствари била брана за оно од чега Турска највише страхује, а то је спајање курдских територија унутар Сирије и могућност настајања државе сиријских и ирачких Курда, што би несумњиво и међу турским Курдима побудило жељу да се присаједине првој курдској држави у историји.

Ердоган је оптужбом да је Америка "крива за море крви" због подршке сиријским и ирачким Курдима, ушао у озбиљан сукоб са САД, што је убрзо потврдио и јасан захтев Вашингтона да се обустави турско бомбардовање циљева унутар Сирије.

У фондацији "Карнеги Европа" сматрају да је новонастала ситуација изазвала велике главобоље и турским савезницима у НАТО-у, што не крију ни дипломатски извори из Алијансе који сматрају да Анкара мора имати на уму да је кључни циљ разбијање терористичке Исламске државе.

Како је наглашено, уништењу тог зла се морају посветити све снаге, укључујући и партнерство са Русијом и напоре да се покрене политичко решавање сиријске кризе.

Крхки договор САД и Русије о обустави ватре и политичком процесу за формирање будуће прелазне владе националног јединства у Сирији, и то највероватније без Асада, доведен је у питање турском војном авантуром и бомбардовањем курдских и Асадових трупа унутар Сирије.

Руски премијер Дмитриј Медведев је на Минхенској безбедносној конференцији упозорио да би копнена интервенција у Сирији изазвала катастрофу, налик на ситуације у Либији, Јемену или Авганистану.

Ако би турске трупе ипак упале у Сирију, велика је вероватноћа да би се нашле на удару руске авијације, која неће допустити да Асадове трупе буду поражене.

"Турска постаје веома неугодан савезник НАТО-а и ЕУ", истичу аналитичари фондације "Карнеги Европа".

Анкара ће прилику да разјасни своје планове и циљеве имати кроз два дана, када у Брисел, на разговор са челницима ЕУ, стиже турски премијер Ахмет Давутоглу.