Једна пуцњава за другом, колико политичког насиља Америка може да поднесе

За мање од две године, амерички председник Доналд Трамп чак три пута се нашао у улози мете у прилично опасној игри истребљивања политичких противника, која је у последње време захватила Америку.

У Пенсилванији га је у уво погодио снајпериста чије је присуство некако промакло Тајној служби, на Флориди га је у заседи чекао други стрелац, док је последњи у серији ловаца на председника САД, Кол Томас Ален пуцајући упао на вечеру Удружења дописника из Беле куће.

Високе тензије у САД, које је Трампова агресивна реторика додатно распирила, резултат су нереда, екстремизма и идеолошке мржње која већ неколико година уназад полако мења лице нације која се донедавно хвалила храброшћу и слободом.

Кад попусти политичка психологија

Политичко насиље, које су после пуцњаве на вечери у Вашингтону, оштро осудили листом сви актери америчке политичке сцене, међутим, производ је јаза у друштву подељеног на богате и сиромашне, разједнињених око имиграције, вечно присутних расних питања и последњих година жучним дебатама око сексуалних и полних опредељења, што ову велику, моћну и сложену државу неминовно увлачи у зачарани круг самоизолације.

Још пре девет година, специјализовани магазин ”Сајколоџи тудеј” (Psychology Today) упозорио је да серија догађаја и резултати истраживања јасно показују да ”политичка психологија попушта под притиском”.

Амерички психолози су до таквог закључка дошли још пре три покушаја убиства Доналда Трампа, убиства Чарлија Кирка, рањавања чекићем супруга шефице демократа у Представничком дому Конгреса, Ненси Пелоси, убиства извршног директора ”Јунајтед хелткера” у Њујорку, убиства посланице и њеног супруга у Минесоти, паљевине куће гувернера Пенсилваније и убиства двојице миграната притворених у Ајсовом центру у Даласу.

Сукоби у будућности

Године 2018. тридесет одсто испитаника обухваћених Расмунсен истраживањем оценило је да их у блиској будућности очекује унутрашњи сукоб, да би тај број две године касније порастао на 34 одсто. Пре четири године, чак половина испитаника је нови грађански рат сместила у временски оквир од неколико наредних година.

И статистика је неумољива – од почетка нове, агресивне операције Ајса коју је Трампова администрација назвала прочишћавањем Америке, у притворима је умрло најмање 20 миграната. Полиција је убила више од 1.000 Американаца, око 125 људи дневно гине у обрачунима ватреним оружјем.

Преглед узрока смрти показује да се белци чешће опредељују на самоубиство него припадници других раса, Афроамериканци имају највеће шансе да буду убијени ватреним оружјем, док цео процес нација посматра као буку која из позадине квари идличну слику Америке.

У таквој атмосфери, више од половине Американаца верује да ће, у наредних неколико година, бити убијен неки од кандидата за највише функције у земљи, што је у суштини показатељ песимизма ретко присутног у осталим политичким системима.

Песимизам и лоше прогнозе

”Паблик фирст” и ”Политико” су прошле године начинили истраживање према којем 55 одсто испитаника сматра да ће ниво политички мотивисаног насиља у будућности расти, што су истраживачи протумачили као последицу серије оваквих догађаја, од покушаја убиства Доналда Трампа до снајперског хица којим је окончан живот Чарлија Кирка.

Додатну бригу представља чињеница да је песимизам једнако изражен у свим групама, односно без обзира на старост, пол, образовање или политичко опредељење испитаника.

У истраживању које су заједнички спровели универзитет Мерист и ”Ен-Пи-Ар” трећина испитаника сматра да ће ”бити присиљени да употребе насиље како би вратили државу на прави пут”. Поређења ради, 2022. године такво мишљење делило је за 12 одсто мање Американаца.

Истовремено, трећина Американаца сматра да је, у неким околностима, политичко насиље оправдано. Забрињавајући податак представља чињеница да чак трећина младих дели такав став, док су старији нешто опрезнији.

Када је насиље оправдано

И стари и млади, међутим, сматрају да Америка сведочи сасвим новом феномену, који се, историјски, може поредити само са шездесетим годинама када су атентати, праћени агресивном пропагандом, просто преокупирали политичку сцену у САД.

Тада су, један за другим, ликвидирани председник Џон Фицџералд Кенеди, његов брат Роберт Кенеди, борац за грађанска права Мартин Лутер Кинг, лидер црначког покрета Малколм Икс, лидери Афроамерканаца Медгар Еверс и

”Шездесете су, такође, биле године раздора и подела, али данашња реторика представља посебан изазов”, сматра историчар Марк Апдергрув.

Реторика на коју се жали овај историчар односи се на непрестане оцене републиканаца да левичари ”потхрањују културу убистава”, те одлучност левичара да политичке ривале називају ”фашистима”.

Осим ових оцена, у медијима се непрестано помињу непријатељи хришћанства, мрзитељи Америке и капитализма, повлаче паралеле између лидера политичких странака са диктаторима из прошлости, те у зависности од починилаца, правда или осуђује насиље.

Кривци су интернет, филмови...

У неко друго време, Американци би очекивали да лидери преузму извесну одговорност и унесу трачак здравог разума међу безнадежно посвађане политичке ривале, али се то, упркос бројим инцидентима, једноставно није догодило.

У таквој атмосфери, на мети критика нашао се и филм Пола Томаса Андерсона ”Једна битка за другом” у којем Леонардо Кикаприо игра припадника измишљене терористичке организације, па се десница жестоко обрушила на глумце и аутора оптужујући их да, у за час, романтизују политичко насиље

Левица је, пак, одушевљено коментарисала начин на који Андерсон представља десницу и свеопшту милитаризацију друштва.

На листи криваца је, свакако и интернет, што се доказује податком да је човек оптужен за убиство Чарлија Кирка био ”зависан од друштвених мрежа”, баш као и особа која је снајпером убила три притвореника у центру Ајса у Даласу.

Разумнији међу Американцима сматрају да је пребацивање кривице за насиље на друштвене мреже, равно окривљивању конобара за мамурлук после ноћи проведене у кафани. Келнер вам је заиста донео алкохолна пића, али сами сте их наручили. Исто је и са друштвеним мрежама.

Или, како је то објаснио директор Института за јавно мнење њујоршког универзитета Мерист, Ли Миригхоф – ”ерозија институција, закона и правила изазвала је нове поделе”.

”Наша температура је доста изнад нормалне и рекао бих да сада већ имамо озбиљну грозницу”, сматра Мирингхоф.