Избор председника или нови избори – странкама у Приштини још два дана да се договоре

Рок за избор новог председника на Косову и Метохији истиче сутра у поноћ, а уколико странке Албанаца не пронађу решење, садашњи сазив централне скупштине биће аутоматски распуштен и уследиће нови парламентарни избори, четири месеца након претходних, одржаних у 28. децембра прошле године.

Да би председник био изабран – а тренутно ту дужност врши председница скупштине Аљбуљена Хаџиу – потребно је да на седници парламента у сали буде најмање 80, односно две трећине од 120 посланика, што за сада ниједна странка не може да обезбеди. Владајући покрет Самоопредељење премијера Аљбина Куртија, са мањим странкама у коалицији, има 66 посланика.

Од момента када је Уставни суд дао рок за избор новог председника, покрет Самоопредељење понудио је двема главним опозиционим странкама – Демократској партији и Демократском савезу – да понуде три предлога за председника и обећао је да ће обезбедити потписе за формализацију кандидатура, а такође и да ће гласати за једног од кандидата. Понуду је објавио у суботу, три дана пре истека уставног рока за избор председника.

Из Демократске партије су одбили понуду, а Демократски савез је условио понуду кандидатом, помињући Вјосу Османи као конкретно име, која је у претходних пет година била председница.

Председник Демократске партије Бедри Хамза је нови позив Самоопредељења назвао Куртијевим маневром. Нагласио је да је питање председника за његову странку "затворено".

Председник ДСК-а Љумир Абдиџику, у објави упућеној Аљбину Куртију на Фејсбуку, поменуо је могућност предлагања бивше председнице Вјосе Османи. Самоопредељење гарантује 66 гласова. Демократски савез има 15 посланика што би укупно било довољно за обавезан кворум приликом гласања за председника.

"Поштовани премијеру Курти, пошто комуницирамо на даљину, молим вас да одлучите да ли желите политички споразум са ДСК или желите 90 гласова и са ДСК. Ако је ово друго и не можете без њих, онда вам не можемо помоћи. Али, ако желите политички споразум са ДСК, онда разговарајте са нама. Предлажемо председницу са пуном одговорношћу. Можемо предложити и Вјосу Османи, ако нам гарантујете 66 гласова за њу", написао је Абдиџику на Фејсбуку.

Након конституисања законодавног тела након избора 28. децембра, Курти је одржао одвојене састанке са лидерима ДПК и ДСК, Бедријем Хамзом и Љумиром Абдиџикуом, у вези са проналажењем консензусног кандидата за председника.

Споразум није постигнут све до 5. марта, када се сматрало да је последњи дан за избор председника, када је Самоопредељење предложило два кандидата – представнике ове странке: министра спољних послова Гљаука Коњуфцу и посланицу Фатмире Мулхаџу-Кољчаку. Гласање није одржано, јер у прва два круга процеса није било најмање 80 посланика, јер су седницу бојкотовали посланици ДПК, ДСК, Алијансе за будућност и Српске листе.

Следећег дана, Османи је издала декрет о распуштању Скупштине, али су га Влада и посланици Самоопредељења оспорили на Уставном суду, а затим га је суд прогласио без правног дејства и дао посланицима рок до 28. априла, када ће бити тачно два месеца откако десети сазив парламента активно врши свој мандат.

Након одлуке Уставног суда, Курти је одржао састанке само са Абдиџикуом. Није постигнут договор о председнику и договорено је да више неће бити састанака ради проналажења решења. Истог дана, на састанку Управног савета, ДПК је прогласио свој допринос процесу преговора о председнику затвореним.

Медији у Приштини најављују да ако председник не буде изабран до сутра у поноћ, Устав захтева да се превремени избори одрже у року од 45 дана. На основу ових рокова, најранији датум када би гласачи поново на биралишта је 7. јун.