Читај ми!

Тесла 1900. први замислио интернет – бесплатни, бежични и мултимедијални

Када се претражује интернет на тему ко је први замислио интернет осим бројних упућених и добронамерних стручњака широм света који кажу да је то био Никола Тесла, појављују се и егзотичне а нетачне тврдње о неким другим људима.

Да одмах на почетку разјаснимо битне чињенице: Тесла јесте отац бежичног преноса, али није отац интернета. Као очеви интернета воде се Винтон Серф и Роберт Кан, јер су у мају 1974. године написали скуп комуникационих протокола за повезивање мрежних уређаја на интернет, чије се новије верзије и данас користе.

У децембру 1990. Тим Бернерс-Ли је дефинисао основне концепте за мрежу широм света (WWW), ХТМЛ, ХТТП и УРЛ, а написао је и софтвер за први веб-прегледач, уређивач веб-страна и веб-сервер. Иначе, интернет је много шири појам од веба, који је његов најпопуларнији део.

Тесла је онај који је (само) први замислио и предвидео интернет, али и започео рад на његовом стварању, кроз своје пројекте и патенте.

О свему томе и ауторском пројекту „Тесла први замислио интернет“ говори се у трећем делу овог текста.

Ко је први замислио интернет, по релевантним страним изворима

Радио 4, један од Би-Би-Сијевих радијских програма, на свом веб-сајту има текст под називом „Пет предвиђања Николе Тесле која су се остварила“.

У њему се набрајају вај-фај, мобилни телефони, оснаживање жена, дронови и бежични пренос струје. Занемарићемо то што изоставаљају чињењицу да је Тесла за неке од поменутих ствари имао и патенте, ево шта се каже у делу о вај-фају:

„Смело је предвидео да ће једног дана бити могуће преношење телефонских сигнала, докумената, музике и видеа широм света користећи бежичну технологију. Иако то није постигао током свог живота, његова предвиђања су се остварила почетком 1990-их година са изумом светске мреже (world wide web).“

На веб-сајту ТВ канала Hystory постоји чланак „Ко је измислио интернет“. У другом пасусу текста, не само да се помиње Тесла као први у низу, већ се временски лоцирају и остала двојица које неки други аутори помињу као прве који су замислили интернет:

„Дуго пре него што је постојала технологија за стварну изградњу интернета, многи научници су већ предвиђали постојање светских мрежа информација. Никола Тесла се играо идејом о "светском бежичном систему" раних 1900-их, а визионари попут Пола Отлета и Ваневара Буша осмислили су механизоване, претраживе системе за складиштење књига и медија 1930-их и 1940-их година.“

Веб-сајт америчког некомерцијалног јавног ТВ сервиса Пи-Би-Ес, доноси текст „Осам ствари које не знате о Николи Тесли“.

У четвртој тачки, под занимљивим називом „Он је развио идеју за технологију паметних телефона 1901.“, професор на Универзитету Вирџинија др Бернард Карлсон, између осталог каже:

„У трци за развој трансатлантског радија, Тесла је свом финансијеру и пословном партнеру Џеј Пи Моргану описао нови начин тренутне комуникације који је укључивао прикупљање берзанских котација и телеграмских порука, њихово преусмеравање у његову лабораторију, где би их кодирао и доделио им нову фреквенцију. Та фреквенција би се преносила на уређај који би стао у вашу руку", објаснио је.

Другим речима, Тесла је предвидео паметни телефон и бежични интернет, рекао је Карлсон, додајући да га је та идеја, од свих његових замисли, највише фасцинирала.“

Наравно, има још много сличних примера. Намерно су изостављени професори нашег порекла, и са домаћих и са страних универзитета, да не испало да се позивамо на ставове пристрасних стручњака. Али, да видимо шта кажу они који другачије мисле.

Како неки заобилазе помињање и уважавање Тесле

У примерима који следе постоје најмање три проблема, који се јављају или повезано или појединачно, приликом тврдњи појединих аутора о томе ко је први замислио интернет:

  1. Њихове замисли се нису тицале бежичног умрежавања Света у техничком смислу, већ разних других идеја;
  2. Њихове замисли интернета су се десиле након Теслиног „Светског система“ из 1900. године;
  3. Нису имали било какве патенте који се баве бежичном комуникацијом на даљину.

 Ево неколико таквих примера погрешно „осумњичених“ за прву замисао о интернету (цитати су сажети, због прегледности):

  • „Године 1895, белгијски предузетник Пoл Отлет први је замислио универзалну библиотеку информација којој би се могло приступити даљински...“
  • „Године 1945, Ваневар Буш је замислио аутоматски уређај који би могао управљати информацијама. У суштини, то је била компјутеризована библиотека. Он је овај теоретски уређај назвао мемекс...“
  • „Први помен интернета десио се 1962. године, када је истраживач по имену Џозеф Карл Робнет Ликлајдер са МИТ-а дискутовао о свом концепту Галактичке мреже у низу белешки...“

Прва два примера заиста немају превише везе са смислом постојања интернета, то јест сувише су сужени на област библиотекарства. Последњи пример чак и има смисла, јер је Ликлајдер значајан стручњак за развој интернета, али ипак се његов концепт десио 60 година након Тесле.

Ни тада још увек не постоји реч „интернет“, као ни у Теслино доба. Занимљиво је да је Ликлајдер говорио о „Галактичкој мрежи“, која ће једном и да се оствари, али да се подсетимо да је Тесла одавно говорио о комуникацији с другим планетама, што је некима служило за подсмех.

Слична је ситуација и са претрагама типа „ко је први реализовао бежични пренос“ и сличним проналасцима, које је Тесла први, не само патентирао, већ и реализовао у пракси.

Појављују се различита имена, која не заслужују епитет „први“ у тим областима. Део тога је уобичајена појава англосаксонске игноранције, која понекад долази и из добро упућених кругова, те не може да се прогласи за незнање већ за намерну пакост према Николи Тесли.

 О пројекту „Тесла први замислио интернет“

На преласку из 19. у 20. век, Никола Тесла је већ успео да оствари бежичну комуникацију на даљину и да замисли потпуно нови, бежично умрежени свет. Ту замисао назвао је светски систем, а ево како је Тесла 1900. описао његове практичне мултимедијалне могућности употребе:

„Омогућава не само тренутни и прецизни бежични пренос било које врсте сигнала, порука или знакова, у све делове света, већ и међусобно повезивање постојећих телеграфских, телефонских и других сигналних станица... Јефтин пријемник, не већи од ручног сата, омогући ће му да слуша било где, на копну или мору, говор који се држи или музику која се свира на неком другом месту, колико год далеко било“.

Теслина замисао из 1900. је била да све облике тадашњих електронских комуникација повеже у један – Светски систем, а да корисници све то добију кроз бежичну везу, без обзира на врсту садржаја и удаљеност.

Баш као што то данас ради интернет – повезивање свих дигиталних комуникација у једну целину! Управо онако како је наш геније то од почетка сагледавао.

О бежично умреженом и мултимедијалном свету замишљеном већ 1900. године говори пројекат „Тесла први замислио интернет“, чији је аутор случајно и аутор овог текста. У њему се говори о 12 тачака светског система и њиховом остварењу кроз 12 савремених технологија.

На адреси teslainternet.rs, у српској и енглеској верзији, налази се инфографика од 16 слајдова, која показује везу између Теслиних замисли и данашњих технологија. Пројекат је настао у занимљивом садејству Лазара Бошковића, аутора концепта, текста и дизајна, и генеративне вештачке интелигенције која је креирала ретро илустрације у стилу 1900. године.

Теслиних 12 замисли односиле су се на умрежени бежични пренос на даљину текста, података, информација, звука, фотографија, цртежа, докумената... недостаје само видео (покретне слике тада још увек нису постале ни филм, у пуном смислу).

У пројекту „Тесла први замислио интернет“, Теслине замисли су дате упоредо са 12 данашњих дигиталних појмова: е-пошта, дигитални сертификат, телефонија преко интернет протокола, RSS, апликације за тренутне поруке, виртуелна приватна мрежа, стриминг медији, мрежни временски протокол, електронска размена података, систем за глобално позиционирање, дигитално штампање и протокол за пренос датотека.

Дефиниције тих 12 енглеских појмова могу да се пронађу у књизи и на веб-сајту истог аутора – Речник интернета и дигиталне комуникације.

недеља, 14. јул 2024.
28° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару