Никола Тесла – човек који је веровао да наука мора да служи човеку

Никола Тесла је преминуо 7. јануара 1943. године у 87. години живота од последица коронарне тромбозе. Преминуо је у сну, у свом апартману на 33. спрату хотела „Њујоркер“ у коме је провео последњих десет година живота. Комеморација поводом његове смрти је одржана 10. јануара 1943. године и преносио ју је Радио Њујорк. Градоначелник Њујорка, Фиорело Ла Гвардија, прочитао је опроштајни говор који је написао Луј Адамич, словеначки писац, есеиста и преводилац. Хрватски виолиниста Златко Балоковић и хор „Слован” су за време комеморације певали родољубиву песму „Тамо далеко”.

„Открио сам дуготрајан камен филозофа. Моје откриће је толико револуционарно да ће готово све друштвене вредности и односи међу људима бити дубоко измењени“, написао је 1901. Никола Тесла у писму свом највећем финансијеру, Џону Моргану, после открића резонантних фреквенција планете Земље.

Веровао је да је пронашао механизам којим је могуће успоставити светски пренос енергије и сигнала. Веровао је и у културу која се бави људским вредностима, истинско образовање и обновљиве изворе енергије.

Научници данас сматрају да су у животу Николе Тесле била три одлучујућа утицаја. Култура и систем вредности породице, образовање у европским научним институцијама и америчка прагматична атмосфера која му је омогућила не само да оствари своје ране револуционарне проналаске, већ и да обавља сложена и скупа истраживања.

„То је та мистерија која је заправо био Тесла. Како је он успевао да уради то што је урадио, де тајна те његове креативности. И за мене је било овако интересантно то да поједини аутори, последно у Америци, стално за Теслу говоре да је он дошао са Марса или са Венере. Значи просто њима је непојмљиво да такав један човек као што је и постојао, он мора да није овоземаљски“, наводи Бранимир Јовановић, некадашњи директор Музеја Николе Тесле.

Звали су га господаром муња, песником електрицитета, човеком који је изумео 20. век. Иза себе је оставио 700 патената и проналазака и око 40.000 докумената немерљиве научне вредности.

„Тај ранији Теслин научни рад који је имао глобални карактер, утицао је на њега да створи једну слику, тако да кажем, стања и некакве потенцијале глобалног друштва, целе планете Земље. И то крајем 19. века, почетком 20. века, то је била тотална авангарда, то нико није ни разумео“, додаје Јовановић.

У то време Никола Тесла је размишљао и о одрживости света и сматрао је да треба решавати социјалне, моралне и духовне проблеме.

Пред крај живота је изјавио: „Велики човек је онај који прикупља знање као што пчела прикупља мед и користи га да помогне другим људима да изађу из тешкоћа којих их притискају глади, незнања, болести.“