Словенија тужила Хрватску Европском суду за људска права

Како се наводи у саопштењу, Влада Словеније поднела је званичну представку против Хрватске 15. септембра, на основу члана 33. Европске конвенције о људским правима.

Према наводима подносиоца тужбе, Љубљанска банка и њен огранак у Загребу поднели су у периоду између 1991. и 1996. године поступке пред хрватским судовима против једног броја хрватских фирми, тражећи исплату дуговања у бившој СФРЈ, углавном из 1980-их година.

Више од 80 таквих предмета се од 1994. године налази пред судовима у Хрватској. Неки од њих су још у току, а неки су завршени пресудама у којима се негира да је Љубљанска банка имала право да подноси тужбе пред хрватским судовима, док се поједине пресуде које су повољне за банку не могу извршити.

Влада у Љубљани позива се на вишеструко кршење Европске конвенције о људским правима, међу којима је и кршење чланова 6 и 1, који се односе на суђење у разумном року.

Они наводе да је Љубљанска банка жртва произвољног тумачења словеначког закона од стране хрватских судова, што је довело до произвољног порицања права Љубљанске банке у одговарајућем поступку, наводи се у саопштењу.

У тужби се такође наводи да је Љубљанској банци прекршено право на правну сигурност, једнакост пред законом, а указује се и на контрадикторност поступка.

Словеначка влада се жалила и на неразумну дужину поступка, као и на повреду права на правично суђење због мешања хрватских извршних органа у судске поступке.

Коначно, у тужби се наводи на немогућност добијања правоснажних пресуда у многим случајевима, као и на кршење права на мирно уживање имовине, забрану дискриминације и право на делотворни правни лек.

Словенија тражи од Хрватске најмање 360 милиона евра одштете на основу потраживања Љубљанске банке у Загребу од хрватских компанија.

Хрватско правосуђе и извршна власт су, како тврде словеначки званичници, игнорисали захтеве власти у Љубљани и онемогућили словеначку банку да наплати дуговања.

Загребачки огранак Љубљанске банке је у центру спора између Хрватске и Словеније откако су обе земље стекле самосталност, пре свега због дуга банке према хрватским штедишама.