Нова финансијска контрола странака

Нови закон о финансирању политичких странака има механизме за стварну контролу прихода и расхода политичких субјеката, оценили су чланови радне групе представљајући нова законска решења.

Председавајућа радној групи, директорка Агенције за борбу против корупције Зорана Марковић, рекла је да нови закон уводи строга правила странкама на који начин могу да стичу приходе и како да троше новац из јавних и из приватних извора, што Агенцији омогућава лакшу и бољу контролу.

"Новим решењима уводе се одредбе које прецизирају контролну улогу Агенције, што је до сада био велики недостатак у области финансирања политичких странака", рекла је Марковићева.

Она је истакла да је прописан мониторинг и током самих предизборних кампања, за шта ће бити ангажовани људи ван Агенције и за шта су предвиђена додатна средства у републичком буџету.

Новина је да ће странке моћи да користе средства која добијају из буџета за редован рад за финансирање изборних кампања, јер ће на тај начин моћи лакше да организују и планирају предизборну кампању, али уз строга правила о начину прикупљања и трошења и из јавних и из приватних извора, навела је Марковићева.

Политички субјекти који учествују на изборима имаће право да прикупљају новац неограничено из приватних извора, али су уведена појединачна ограничења - физичка лица могу да дају 20 просечних плата, а правна лица могу да дају 200 просечних плата у Србији, а уводи се и обавеза да се јавно објаве подаци о донацији.

Испадају "неозбиљни" учесници

Члан радне групе и члан Одбора Агенције Зоран Стојиљковић рекао је да странкама није ограничен број појединачних донација и да ће укупно прикупљена средства зависити само од снаге и кредибилитета странке.

Стојиљковић је рекао да ће сви учесници на изборима добијати једнак износ из буџета за кампању, али да је уведено решење које треба да спречи да се на изборима појављују "неозбиљни" учесници, односно предвиђен је лимит од један одсто гласова и 0,3 одсто за странке мањина.

"Уколико не пређу тај лимит, изборне листе ће морати да врате новац у буџет, јер нико не може да се игра са средствима из буџета, а да нема никакву политичку снагу", казао је Стојиљковић и истакао да, након избора, странке добијају новац за редован рад сразмерно броју мандата које су освојиле.

Како је објаснио, остало је решење да новац из буџета добија изборна листа, а не посланик, како се не би десило да у случају преласка из једне у другу странку, носилац мандата "вуче" новац са собом и тиме ствара "амбијент трговине".

Стојиљковић је указао да су уведене строге забране ко сме да финансира политичке субјекте, а за кршење тих одредби предвиђене су затворске казне од три месеца до три године, односно од шест месеци до пет година ако су мимо закона дата или примљена средства већа од милион и по динара.

Такође, како је навео, закон онемогућава појаву готовинског новца и све донације треба да буду плаћане преко текућег рачуна, осим за чланарине испод 1.000 динара годишње, за које ће се давати признанице.

Програмски директор Цесида и члан радне групе Ђорђе Вуковић рекао је да до сада није било ни назнака контроле финансирања политичких странака и да би тек за две године требало очекивати прве озбиљне резултате.