Приштина: Завршне речи на суђењу Костићу и Миловићу, пресуда 18. марта

У преподневном делу суђења, на захтев Тужилаштва, поново је испитан Зоран Костић.

Тужитељка Фљорија Шамоли је као доказ против Костића доставила видео-снимке страних новинских агенција и телевизијских продукција, које су извештавале о ратним дејствима на Косову и Метохији у периоду од 1998. до 1999. године.

На једном од снимака, у репортажи о одбрани Прилужја, пошто су снаге ОВК раниле једног од његових житеља, види се Костић у друштву неколико људи, без униформе, али са пушком у рукама, који му додаје особа која се не види на снимку.

У завршној речи, тужитељка Шамоли је тврдила да је изношењем доказа у току поступка, "јасно да је Драган Миловић крив за злостављање и малтретирање Албанаца у околини Вучитрна", док се Зоран Костић, према тужитељки, "терети и за убиство породице Ујкани у селу Резник, спаљивање њихове имовине, пребијање двојице албанских цивила, од којих је један касније убијен".

Бранилац Зорана Костића, адвокат Предраг Миљковић, осврнуо се на сваки навод тужилаштва, заједно са записницима и изјавама сведока.

Миљковић је нагласио да осуђујућа пресуда мора да почива на три принципа – индивидуалној одговорности, тужби заснованој на релевантним доказима и да на основу доказа морају пружити нешто више од основане сумње.

Рекао је да је један од сведока три пута испитан и да је сваки пут дао другачију изјаву.

"Године 2017, сведок не познаје Зорана, 2023. нешто је чуо о злочину, 2024. без проблема је препознао Зорана. Одбрана је утврдила да материјални докази не испуњавају стандард доказивања убиства, да нема доказа о насилној смрти – доказа који указују на извршиоца ни по другој тачки оптужнице", навео је Миљковић.

Уочио је да се место злочина, начин извршења и време, име извршиоца и последица у исказима сведока разликују.

"Истина нема више верзија, оно што је доживљено памти се, а оно што је конструисано прилагођава се", рекао је Миљковић у завршној речи одбране и предложио суду да услед недостатка доказа Зорана Костића ослободи по свим тачкама оптужнице.

Миљковић је након рочишта подсетио да је у поступку дугом две године саслушано више од 17 сведока.

Његовом брањенику се првом тачком оптужнице ставља на терет да је наводно учествовао у масакру над породицом Ујкани у селу Резник.

"Ту тачку је потврдио само један сведок који није очевидац. Он има нека посредна сазнања и спорадично познаје Зорана, тачније, познаје га тек од 2023. године у својој трећој изјави у тужилаштву. Овај сведок је на крају судског претреса рекао да није видео Зорана да је неког убио и није видео Зорана да је неком издавао наређења", пренео је Миљковић.

Истиче да "не може бити сведок очевидац и не може бити релевантан доказ да би се утврдило да је Зоран извршио или да је био део било које групе која је извршила масакр".

Друга тачка оптужнице тиче се протеривања албанских цивила на гробљу у Вучитрну.

"Ниједан од више од 10 до 15 сведока, који су били саслушани, није поменуо Зорана Костића нити да га је видео тог дана ту, нити да је учествовао у таквим дешавањима. Што се тиче убиства Шефки Далкуа, породица Далку која је овде саслушана на јасан, прецизан начин рекла је да Зоран Костић није тај полицајац Костић који је убио њиховог брата или братанца. Они су веома јасно рекли да овај човек који је овде оптужен није тај човек. То је био неки млади полицајац од тада 25-30 година, који је то, по њима извршио", испричао је Миљковић.

По трећој тачки оптужнице, пребијања Весеља Љатифија, одбрана је суду доставила материјалне доказе који говоре о томе где је Зоран био тог 24. маја и оба доказа, тврде, указују да је он био у Куршумлији и Прокупљу, а не у Вучитрну како сведок наводи.

"С друге стране, показали смо супротне изјаве које је сведок дао кроз године. Заправо, 2000. године сам сведок је на своју иницијативу дао једну изјаву у општинском суду у Вучитрну у којој је рекао да га је претукао неки паравојник Крстић, да је то било 19. маја, да су повреде настале од шутирања и удараца на различитим местима по глави и ребрима. Након 24 године каже да је то било 24. маја и да га је претукао полицајац Костић, у овом случају Зоран Костић, да је повреде добио од тупог предмета, да не зна место где је задобио повреде и да се онесвестио од удараца са леђа. Дакле, неких пет елемената се у потпуности разликује у његовим изјавама и на основу тога сматрамо да он није кредибилан доказ, његова изјава није довољан доказ да би се потврдиле добро основане сумње да се то десило за шта га тужилаштво оптужницом терете", констатовао је Миљковић.

На крају, рекао је да је одбрана дала све од себе да докаже невиност.

"То иначе није наш посао, наш посао није да доказујемо невиност, већ је посао тужилаштва да доказује кривицу, али знате, и сами како су ови предмети тешки, како су захтевни и колико је сведока ту прошло. Ја се надам ослобађајућој пресуди и да ћемо Зоран и ја ускоро бити у његовој кући у Прилужју", закључио је Миљковић.

Бранилац Драгана Миловића, адвокат Милош Делевић, рекао је да је данашњим рочиштем окончан главни претрес а да ће 18. марта бити објављена пресуда.

"Очекујем ослобађајућу пресуду јер је велика већина сведока специјалног тужилаштва срчано бранила Драгана Миловића, као што сам рекао данас у завршној речи, они су га бранили као рођеног брата. Драган Миловић се слободно кретао после рата у Вучитрну, имао је и пријатеље из села Коло, тако да никада није имао проблема са Албанцима. Као што сам и на крају рекао у завршној речи, ако он не буде ослобођен, ко ће", поручио је Делевић.

Костић и Миловић ухапшени су у септембру 2023. године и од тада се налазе у притвору. Пред судом доказују да нису криви за дела која је тужилаштво квалификовало као ратне злочине. Истог дана, ухапшен је и Илија Елезовић, који је у међувремену преминуо.