Западни Балкан и пут у ЕУ – колико је изводљив заједнички улазак региона у пуноправно чланство

Иако представници Комисије нерадо говоре о датумима, спорадично се званичници из Брисела усуђују да лицитирају са датумом пријема земаља из региона.

Рокови су се померали, а Марта Кос, преузимајући ресор, изјавила је тада да први пут после више од деценије постоји шанса да се закључе преговори са једном или више земаља.

Све по заслугама

Порука која се највише тумачила до краја мандата јесте да би желела све земље Западног Балкана у Унији, али се оградила да ће то зависити од њиховог учинка. Повремено се помиње идеја да земље у исто време постану пуноправне чланице.

"У овом тренутку ми то не делује тако. Мислим да је принцип регате, за који се ЕУ увек залагала, такав да се, према доприносу, заслугама и напретку држава кандидата, мери способност приступања", каже генерална секретарка Центра за демократију Наташа Вучковић.

Од 2007. године, када су Бугарска и Румунија приступиле ЕУ, Брисел се одлучио за индивидуални приступ, односно да свака земља према заслугама трасира свој темпо.

"Постоји велика подршка и жеља да се Албанија и Црна Гора подрже у реформама и процесу приступања. Србија у овом часу стагнира. Вучић није рекао државама, већ деловима Западног Балкана, због Косова. Самим тим, приступ целине региона је под знаком питања“, наводи Вучковићева.

Пријем Украјине без логике

Дипломате препознају три разлога због којих идеја о заједничком приступу може да буде корисна и за државе кандидате и за саму Унију. Као први наводе политичку одлуку Брисела.

"А не на основу критеријума који су важили: вратићемо се на пример Румуније и Бугарске, својевремено из геополитичких разлога. Други разлог је интерес да регион буде на овај или онај начин уграђен, а трећи је искакање из стандарда и норми", указује каријерни дипломата Зоран Миливојевић.

Као пример наводе Украјину. Тешко је, каже Миливојевић, успоставити стандарде у тамошњим ратним околностима.

"О држави у ратном стању говоре о драматичном напретку у погледу људских права, где ни изборни процес не функционише, што је основ демократије. Искакање и активан третман две државе које немају ни територијални интегритет враћа нас на кипарски модел. Понуда у том смислу има логике", наводи Миливојевић.

У корак с тим, охрабрују и нова истраживања. "Балкан барометар 2025" показује раст оптимизма на Западном Балкану — 64 одсто грађана региона подржава чланство у Европској унији, што је највећа подршка од 2015. године.