Нови замах ЕУ или нове препреке – шта предлози из Брисела о проширењу доносе Србији

За десетак дана стигла су два неформална предлога из врха ЕУ, везана за будуће чланице. Представљен је француско-немачки план о постепеном проширењу, а објављен је и други "нон пејпер" у којем пет водећих земаља Уније предлаже ограничења за будуће чланице. Сарадник Центра за европске политике Марко Тодоровић изјавио је за РТС да моментум проширења постоји, као и да су ограничења последица искуства ЕУ са Мађарском.

Први показатељ да ЕУ има воље за проширењем јесте отварање преговарачког кластера за Украјину и Молдавију, па се поставља и питање како ће се нове иницијативе из Европе одразити на Србију, али и на друге кандидате из региона.

Марко Тодоровић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да се први конкретан потез ЕУ, који показује да је политика проширења и даље жива, догодио 2022. године, када су Украјина и Молдавија добиле статус кандидата. Додао је да се то видело и у порукама са Самита у Тивту упућеним земљама кандидатима, што је знак да моментум проширења постоји.

Искуство са Мађарском

Тодоровић, такође, каже да предложени постепени процес интеграције земаља кандидата представља сигнал да ЕУ има интерес да се прошири, али и да очува функционалност Уније, јер те земље у ограниченом временском року не би имале право вета.

"Ово је логичан одговор на искуство са Мађарском, која је демократски назадовала и блокирала доношење одлука важних за ЕУ, па Унија сада жели то да предупреди. ЕУ разматра како да различитим механизмима омогући проширење, а да то ни на кога не утиче негативно", сматра Тодоровић.

Тодоровић наводи и да, према истраживању Центра за европске политике, 40 одсто грађана Србије подржава чланство у ЕУ, док се 33 одсто противи, а остатак је неутралан.

То, како каже, говори о паду еврооптимизма због предугог трајања процеса. Истраживање показује и да 22 одсто грађана верује да Србија никада неће постати чланица ЕУ, док још 22 одсто не може да процени.

"Још један разлог за евроскептицизам јесу контрадикторне поруке званичника и медија, а често се преувеличава и улога Кине као партнера Србије. Треба истаћи да 60 одсто извоза Србије иде ка ЕУ, која више од две деценије Србији шаље бесповратна средства“, истиче Тодоровић.

Замах о разматрању проширења

Истраживач немачке Фондације "Бертелсман" Флоријан Комер каже да чињеница да се појављују различити документи држава чланица показује да постоји снажан замах у дебати о проширењу ЕУ, али и да су грађани скептични када је реч о томе да ли је Унија способна да функционише са више од 30 чланица.

"Сада видимо напетост између земаља које сматрају да је проширење у њиховом интересу и геополитички неопходно, али истовремено страхују да би ЕУ могла да буде успорена. Документи су само предлози држава упућени Европској комисији на разматрање. Нису још став ЕУ, већ појединих чланица“, наводи Комер.

Према његовим речима, јасно је да се Немачка, уз Француску, залаже за бржи процес проширења, као и да приступ постепене интеграције има смисла, јер су личности попут председника Србије Александра Вучића и Едија Раме сигнализирале да су отворене за такав приступ.

С друге стране, каже, постоји страх код земаља кандидата да је постепени приступ ЕУ покушај да им се не одобри пуноправно чланство.

"Сматрам да ЕУ и немачка Влада треба јасно да ставе до знања да је пуноправно чланство циљ за све земље кандидате", наводи Комер, додајући да истраживања показују пад интересовања грађана земаља ЕУ за проширење, које сада подржава свега 50 одсто испитаника.