Европски министри о азилантима и визама

Како смањити прилив азиланата са Балкана који у неким земљама не престаје да расте, била је главна тема састанка министара унутрашњих послова европских земаља у Луксембургу о проблему лажних азиланата и механизму за суспензију "белог шенгена" за земље Западног Балкана, док стручњаци тврде да би примена тог механизма била велика грешка.

Извештај Европске комисије о драстичном порасту броја азиланата из земаља Западног Балкана и расправа о увођењу механизма за суспензију безвизног режима је прва тема данашњег састанка 27 министара полиције.

Заменик министра унутрашњих послова Немачке Оле Шредер каже да његова земља планира да стави Србију и Македонију на листу земаља сигурног порекла, чиме би се значајно убрзале и процедуре решавања захтева за азил који може да траје и до 14 месеци.

"Неприхватљиво је да грађани Србије и других балканских земаља заузимају место онима којима је заштита заиста потребна", рекао је Шредер.

Шведски министар Тобијас Билстром је навео да је у његову земљу од укидања виза поднето више од 15.000 неоснованих захтева за азил, а да је 2010. године Србија по броју азиланата испред Сомалије и Авганистана.

Министарка унутрашњих послова Аустрије Јохана Лајтнер истакла је да њена земља нема проблема са азилантима, али да је ипак веома важно да се механизам суспензије безвизног режима усвоји.

Европска комесарка за унутрашње послове Сесилија Малмстром најавила је да ће се о проблему азиланата разговарати следеће недеље на састанку са министрима унутрашњих послова западног Балкана.

Притисак за усвајање "заштитне клаузуле" 

Предлог Комисије о увођењу механизма за привремену суспензију безвизног режима, познат и као "заштитна клаузула", већ годину и по дана је у процедури, а ступиће на снагу тек ако га буде усвојио Европски парламент.

"Неке земље, предвођене Немачком, сада врше притисак на Савет да се заштитна клаузула хитно проследи Парламенту, али не деле сви то мишљење", рекао је неименовани дипломата у Бриселу.

Многи сматрају да није фер да великом броју грађана буде ускраћена слобода кретања због релативно малог броја лажних азиланата.

Гералд Кнаус и Александра Штиглмајер из независног института "Европска иницијатива за стабилност" деле то мишљење.

"Поново увођење виза за земље Западног Балкана била би фундаментална и системска грешка", упозорили су они у критичком тексту који је, уочи састанка министара, објављен на бриселском интернет порталу ЕУ обзервер.

Указали су да је узрок повећаног прилива лажних азиланата у Немачку и неке друге земље дуга и компликована процедура одлучивања о захтевима за азил, током које азиланти добијају релативно високу новчану помоћ.

Кнаус и Штиглмајер, осим тога, тврде да није фер тражити од Србије и Македоније да уводе посебне мере према Ромима, који преовлађују међу подносиоцима захтева за азил, јер би се тиме озваничила дискриминација.

"Једино трајно и ефикасно решење јесте да земље чланице ЕУ реформишу систем решавања захтева за азил код своје куће", пише у тексту под насловом Популизам у Бриселу – како решити азилантску кризу?

Посланица Европског парламента Тања Фајон раније је рекла да би заштитна клаузула пред парламентом могла да се нађе до краја године, као и да посланици трпе велики притисак да она буде усвојена.