Психоза на светском тржишту нафте – Професор Лукић: Три разлога за песимистичан сценарио

Ситуација на светском нафтном тржишту све је сложенија – цене расту, снабдевање је отежано, а геополитичке тензије додатно појачавају неизвесност. Блокада Ормуског мореуза, слабљење утицаја ОПЕК-а и одлука Русије да обустави транзит казахстанске нафте ка Немачкој, утичу на глобалне токове.

Професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић објаснио је у Дневнику РТС-а да је раст цене нафте последица више фактора, пре свега истека двонедељног примирја и најава наставка блокаде Ормуског мореуза.

Лукић указује да су поремећаји у снабдевању већ видљиви широм света – од Азије до Аустралије, где поједине привредне гране трпе озбиљне последице.

"Све то ствара извесну додатну психозу на тржишту и та психоза не погодује стању на тржишту, подиже изузетно тражњу и подиже и цене", наглашава Лукић.

Шта за Европу значи губитак казахстанске нафте

Додатни удар за Европу могла би да буде обустава транзита казахстанске нафте ка Немачкој. Према његовим речима, то би значило губитак важног извора снабдевања.

"И то је нови европски шок који може да изазове проблеме за друге земље, јер ако Немачка уђе у трку за нафтом, она ће да победи друге земље са оним што нуди", истиче професор.

"Показало се да они који су снажни нису толико снажни као што су мислили"

Говорећи о могућим сценаријима, Лукић каже да тржиште шаље помешане сигнале – док фјучерси указују на могуће смиривање, дешавања на терену и даље су неизвесна.

"И у овом веку се показало да они који су снажни нису толико снажни као што су мислили и не могу оном брзином да постигну успех као што су намеравали, а са друге стране да ови слабији нису толико немоћни да могу да пруже јак отпор", додаје Лукић.

Разлози за песимистичан сценарио

Као разлоге за песимистичан сценарио у кратком року наводи спор опоравак логистике, опасност од подводних мина и неизвесност око стања рафинерија.

"Танкери се брзо крећу, пре свега. Престанак сукоба није престанак препрека у снабдевању. Поморска логистика захтева недеље да се поново успостави. Затим, ту имамо подводне мине, миниран мореуз. Свако деминирање захтева одређено време и ту може доћи до жртава. Одређени танкери на крају ипак могу бити погођени. Са свим тим, и све то заједно, наравно, не улива поверење, уз рафинерије за које не знамо колико су и како оштећене као трећи разлог у земљама Блиског истока, па не можемо да предвидимо да ли ће радити пуним капацитетом", објашњава Лукић.

"Зјапе" милиони барела који не могу да се подмире

Посебан проблем представља питање како надоместити количине нафте које су пролазиле кроз Ормуз.

"Кад све пресаберемо, видећемо да нам зјапи много милиона барела који не могу да се подмире и нема начина да се подмире", упозорава он.

Ко ће остати кратких рукава

На глобалном нивоу, како каже, свет иде ка енергетској неравнотежи.

"Идемо ка оној ситуацији у којој они који могу да плате плаћаће веће цене, што значи да ће њихови становници, грађани, видети већу празнину у свом новчанику, али неће видети толику празнину у животу, јер њихов живот ће се наставити. И они, наравно, који ће остати кратких рукава и чији живот ће се из корена променити, и то је свет у несташицама", оцењује Лукић.

"Преговори о НИС-у, за сада, иду у добром току"

Када је реч о Србији, професор наводи да преговори о НИС-у, за сада, иду у добром току.

"Чини се да преговори са МОЛ-ом, барем када је реч о нашој држави, немамо неке информације о лошим тоновима који владају. Очигледно да је МОЛ дошао са коректном понудом, да са наше стране не постоји неки специјални, барем не видимо назнаке томе, услови или захтеви који нису задовољени од стране МОЛ-а", каже професор.

"Ми сваког дана у буџету губимо милионе"

Ипак, државни буџет већ осећа последице кризе. "Ми сваког дана у буџету губимо милионе. Око два милиона по последњим подацима евра у буџету недостаје", истиче Лукић.

Додаје да висина трошкова директно зависи од цене нафте на светском тржишту.

"Наравно, те процене колико месечно ми издвајамо из буџета зависе и од тога колика је светска цена нафте. Дакле, тај буџет надомешћује, односно то је пропорционалан извозни, увозни, улазни инпут, а то је колико кошта нафта. Што нафта више кошта и што се одричемо већег дела акциза, то наравно има већи трошак за нас. Док је нафта била до 100 долара по барелу, мислим да је ситуација била далеко смиренија, али када пређе 100 долара по барелу, онда морате радити нове рекалкулације како изгледа одрицање од акцизе и колико можете да је се одрекнете", објашњава професор.

Недостатак керозина у Европи

У Европи се, како каже, већ осећа недостатак појединих деривата, посебно керозина.

"Ми не зависимо толико од њихове нафте, али зависимо од других производа који долазе до нас. Керозин је један од њих. Европа је јако зависна од керозина и гаса, наравно, из Персијског залива. Око 30 одсто потреба за керозином допрема се из Персијског залива, из тих земаља, и наравно, појављују се сада проблеми код авио-компанија. Авио-компаније прво укидају нископрофитабилне летове. Под великим проблемом биће low-cost компаније које се увек налазе на рубу прихода и трошкова", наводи Лукић.

Има ли алтернативних путева

Говорећи о алтернативним правцима снабдевања, истиче да нови путеви постоје, али су ограничени.

"То су земље Латинске Америке, Бразил, Аргентина, нова налазишта. Оно што је проблем са новим путевима јесте што ти нови путеви, чим су нове земље у питању, нису они стари путеви. Појавио се, рецимо, алтернативни пут допремања нафте који је доста ограниченог обима преко Панамског канала, али ако знате да кроз Панамски канал дневно може да прође око 40 пловила, то је јако мало, и не она велика пловила која носе милионе барела као што је то случај у Персијском заливу. То је недовољно и уска је пропусна моћ да надомести све оно што је потребно", закључује професор Лукић.