Председник Савета гувернера НБС: Српска економија отпорна на ризике, раст привреде може да се врати на четири одсто

Тим Међународног монетарног фонда (ММФ) завршио је посету Београду и у прелиминарним налазима оценио да Србија има низак јавни дуг, велике девизне резерве и контролу дефицита.

Нова процена представника ММФ-а је да ће привреда Србије порасти за 2,1 одсто, што је ниже од претходне прогнозе, већ смањене у односу на ону с почетка године о скоку од 4,2 процента. 

Идуће године, према оцени стручњака ММФ-а, привредни раст Србије убрзаће се на три одсто, уз умерено повећање инфлације. ММФ подржава и укидање ограничења цена и трговачких маржи.

Председник Савета гувернера Народне банке Србије Иван Николић изјавио је да је оцена ММФ-а након посете Србији очекивана веома коректна, да су у њој признати екстерни лимити који утичу на привредну активност, макроекономски амбијент, али и да је српска економија и даље стабилна, снажна и отпорна.

"Они те лимите уважавају и не подржавају са апсекта притиска који долазе споља на нашу економију, а који су политички. Реакција ММФ-а је била позитивна у смислу перформанси наше економије, оцењено је да смо и даље веома стабилни, снажни и отпорни и на овакве ризике уз констатацију - уколики би ризици веома брзо престали или се смањили, Србија је у позицији да врло брзо дође на ниво привредне динамике који је имала прошле године и да се вратимо на стопу раста од четири одсто или више што је јако добро", рекао је Николић.

Девизне резерве као кључ стабилности

Према његовим речима, то је резултат добре политике из прошлости, пре свега великих резерви које су створене, међу којима су девизне резерве најзначајнији бафер и сигурност.

Како је рекао, оне притом имају и добру структуру, будући да је велики удео злата, скоро 20 одсто.

"Девизне резерве доминирају, оне су најзначајнији бафер и сигурност. Унутар њих квалитет тих девизних структура, велики део удела злата као најликвиднијег дела, готово 20 одсто. То су све добре ствари", додаје гост Јутарњег програма..

Инфлација и нова уредба о маржама

Николић је истакао да је међугодишња инфлација у септембру била знатно нижа као резултат нове уредбе о лимитирању маржи

"Назначили су да је међугодишња инфлација у септембру била знатно нижа као резултат нове уредбе о лимитирању маржи. Уредба је дала свој иницијални резултат и сада треба само пратити њену реализацију и инсистирати на њеној дисциплинованој примени", навео је он.

Оценио је да се Министарство трговине изузетно агилно понаша, јер је уредба већ мењана и допуњавана.

"Тренутне процене НБС су да би инфлација могла да се задржи на овом нивоу до краја године и да завршимо годину на централном циљу који је поставила НБС а он је три одсто. Чак и ако буде више или ниже од тога, свакако ћемо бити у планираном коридору што је за ММФ јако битно као и за наш пословни амбијент с тим што та нижа инфлација већ даје ефекат на један други ниво економије, а он се тиче реалног промета у трговини и стандарда грађана", рекао је Николић.

Ризици и енергетика

Ипак, Николић је упозорио на ризике, посебно у енергетици и са НИС-ом, који могу оптеретити економију и успорити динамику раста. 

"Али овај ризик везан за енергетику и НИС, он оптерећује као да нам мач стоји над главом", оценио је Николић.

Ипак, он је уверен да Србија има потенцијал да се врати на стопу раста од четири одсто или више ако се ризици смање.

Цело гостовање Ивана Николића можете погледати ун видеу на почетку текста.