ММФ: Ове године очекивани привредни раст у Србији 2,1 одсто; следеће године повратак на три одсто

У саопштењу Међународног монетарног фонда (ММФ) наводи се да је привредна активност у Србији успорила у условима спољних и домаћих изазова.

"Након привременог пробијања горње границе циљаног коридора НБС-а због већих цена хране проузрокованих нижим приносима, укупна инфлација је опала на 2,9 процената у септембру, захваљујући ограничењима цена и трговачких маржи на храну и основне потрепштине", наводи се у саопштењу које је ММФ издао на крају посете тима који је са властима у Србији постигао споразум о другој ревизији у оквиру Инструмента за координацију политика (ПЦИ) Фонда.

У саопштењу додају да су пројекције враћања раста на ниво од три одсто у 2026. години донете на основу континуираних повећања расположивог дохотка домаћинстава, повољних кредитних услова, нових прерађивачких извозних капацитета и разрешења неизвесности у погледу снабдевања енергијом у вези са НИС-ом.

Како се наводи у саопштењу, инфлација ће вероватно забележити умерен раст у 2026. години.

"Очекује се да ће се дефицит биланса текућих трансакција повећати на око шест одсто БДП-а, након чега би требало да уследи његов пад, а девизне резерве би требало да остану на солидним нивоима. Ризици по пројекције су на негативној страни. Пролонгирање решавања питања НИС-а и домаћих политичких тензија могло би да ослаби економску активност. Ризике ублажавају значајни фискални и екстерни бафери, укључујући високе девизне резерве и депозите државе, резилијентан банкарски сектор и умерен јавни дуг", додаје се у саопштењу ММФ-а.

Одржавање опрезне макроекономске политике је од кључне важности за очување кредибилитета, као и простора у погледу политике за реаговање на шокове, наводи се и додаје да је ограничење фискалних дефицита на нивоу од три одсто БДП-а, чиме се успоставља одговарајућа равнотежа између потреба текуће потрошње и инвестиција.

Унапређење фискалне транспарентности

Истиче се да власти Србије јачају управљање јавним инвестицијама, где се додатна унапређења могу постићи кроз унапређену анализу трошкова и користи, процене фискалних ризика и боље праксе набавки.

"Власти су такође опредељене за унапређење фискалне транспарентности и остварују добар напредак ка изради првог извештаја Србије о пореским расходима, спровођењу актуарске студије о пензионом систему, и објављивању додатних фискалних података о минералним ресурсима, државним предузећима (ДП) и локалним финансијама", наводе из ММФ-а у саопштењу.

Како се додаје, реформе енергетског сектора напредују али су потребни додатни напори да би се обезбедила финансијска одрживост и оперативна ефикасност енергетских државних предузећа.

Енергетске инвестиције

Наводе и да Србија спроводи различите кључне енергетске инвестиције и с обзиром на знатне потребе сектора за финансирањем, давање приоритета најисплативијим пројектима биће пресудно за унапређење како економских резултата, тако и енергетске безбедности.

"Тренутни став монетарне политике и даље је одговарајући и наставља да подржава макроекономску стабилност Србије, поред осталог тако што се не фокусира на привремене флуктуације цена. С обзиром на то да би ефекти ограничења цена и трговачких маржи требало да нестану током времена, власти би требало да будно прате потенцијалне ризике од пораста инфлације", указали су из ММФ-а.

Тим ММФ-а поздравио је намеру власти да укине ограничења цена и трговачких маржи до краја фебруара, у складу са планом.

"Власти су одлучне у намери да разреше питање санкција НИС-у на начин који обезбеђује несметано снабдевање Србије нафтним производима", наведено је у саопштењу.

Тим Међународног монетарног фонда (ММФ), који предводи Анет Кјобе, боравио је у Београду од 22. октобра до данас, како би разговорали о другој ревизији Инструмента за координацију политика (ПЦИ).

У завршници посете тим ММФ-а имао је састанак са председником Владе Републике Србије Ђуром Мацутом.