Како ће санкције НИС-у и могући проблеми са гасом утицати на оцену ММФ-а

Представници ММФ-а до сутра су у Србији, где прикупљају податке за другу ревизију аранжмана који та финансијска институција има са Београдом. Ревизија пада у тренутку у којем се Србија спрема за потенцијално велики економски удар због санкција НИС-у и могућих проблема са испорукама гаса. Професорка на Економском факултету у Београду Јелена Жарковић каже да ММФ и Светска банка не дају политичке оцене, али да су врло свесни тога шта се дешава. Ипак, сматра да ће и нови извештај донети умирујуће поруке.

Јелена Жарковић истиче да су ММФ-ови извештаји увек важни репутационо и то без обзира што нису обавезујући него саветодавни.

“Ми нисмо од њих узели паре, па сада они контролишу како их ми трошимо, али њихов извештај је увек важан, пре свега за стране инвеститоре, јер они гледају како је стање економије. Тако да све што напишу је у смислу репутације и тога какво је тренутно стање наше привреде”, објашњава Жарковићева.

Њихова последња пројекција, као и пројекција Светске банке, у вези са растом БДП-а у овој години је између 2,4 одсто и 2,8 одсто, што је доста мање у односу на првобитне пројекције.

“ММФ и Светска банка у њиховом делокругу посла није да дају и политичке оцене, иако они наравно су врло свесни тога шта се дешава. 'Стандард енд Пурс' агенција се више тиме бави и сад морам да кажем ако се упореде та два извештаја, то су врло реалне анализе стања. Да, ММФ и Светска банка су констатовали да ће наш раст у овој години, али и 2026. бити мањи, па скоро један процентни поен у односу на оно што су они предвиђали, али то има своје објашњење”, додаје Жарковићева.

Са једне стране, додаје, успорава лична потрошња, инфлација, људи су мало смањили своју куповну моћ, а са друге стране наравно успоравају и неке стране инвестиције.

“Оно што рецимо ММФ истиче у тој краткој анализи, вероватно ће детаљније већ бити речи о томе, али то су неки фискални амортизери, то је оно што је добро – ту мислимо на низак дефицит и на релативно контролисан јавни дуг, као и оно што се зове спољна тражња, дакле ми смо и даље присутни на спољним тржиштима, али се уочава то да постоји успоравање са стране страних директних инвестиција. Оно што је још на тој плус страни, то су јавне инвестиције од којих држава наравно и даље не одустаје”, наглашава Жарковићева.

На питање колико је велика енигма НИС када се узму све пројекције и када се узме и сама ревизија тог аранжмана који имамо са ММФ-ом, Жарковићева каже да је све повезано.

“Претпостављам да у овој ревизији БДП-а на доле, дакле ове смањене пројекције, чак уопште нису ни узеле у обзир оно што би могло да се дешава са НИС-ом. Сасвим сам убеђена да ту НИС у тој калкулацији уопште не постоји, зато што је он, наравно, и даље под знаком питања. Али је то толико велика прича да мислим да сви у том ланцу и ко се бави предвиђењем и са стране наравно Владе да они просто верују да ће то до краја бити решено колико толико позитивно. Мислим на нас, пре свега, да ће се наћи нови купац, у крајњој инстанцији била то на крају и држава, али да се неће допустити да дођемо у такав проблем да би се онда то негативно одразило пре свега на буџет, јер би то наравно направило додатну рупу у буџету”, објашњава Жарковићева.

Истиче да би се то одразило и на јавне инвестиције, али на други део који ће ММФ да оцењује – најављени раст плата у јавном сектору, као и пензија.

“Сви ти планирани инвестициони пројекти од стране државе, то би онда све наравно било доведено у питање у случају да се деси нешто непредвиђено са НИС-ом, али ја верујем да ће се то ипак на крају решити”, наводи Жарковићева.

Када је реч о нижем јавном дугу, Жарковићева каже да се то свакако позитивно оцењује.

“Чак и 'Стандард енд Пурс', они кажу да је то оно што на средњи рок нас може да извуче. Наравно, и у ситуацији да буде лоша ситуација са страним директним инвестицијама, дакле, то су ти, како они зову, фискални амортизери, али ми сада у ситуацији када бисмо морали да увозимо енергенте, то би се свакако лоше одразило на наш платни биланс. НИС је до јуче извозио пола милијарде евра нафте на страно тржиште, а сад одједном ви морате да купујете те енергенте, јер простор привреда не може да вам функционише без тога”, објашњава професорка.

То би наравно, напомиње, изазвало проблеме за сам платни биланс и на дужи рок би било прилично незгодно.

Поручује да верује да ће се оно што ће на крају рећи ММФ поклопити у великој мери са оним што је већ у свој извештају рекао "Стандард енд Пурс".

“Другим речима да још неће бити никакав аларм, без обзира што нама та прича са НИС-ом стално виси над главом и они су тога свесни. Али мислим да ће то и даље бити неке умирујуће поруке, што је као што сам рекла репутационо важно, па је то онда и даље неки сигнал инвеститорима да овде је све, да кажем, под контролом за сада”, поручује Жарковићева.

Цело гостовање Јелене Жарковић у Јутарњем програму РТС-а можете погледати у видеу на почетку текста.