Може ли Србија да ухвати корак са "паметним машинама"

Паметна боца у паметној фабрици – мудрост је у чипу са подацима. Машине прате упутство и разговарају. Преносе информације – коју течност да сипају, какав затварач и налепницу да ставе. Тако изгледа производња по стандардима индустрије 4.

Профeсор Драган Ђурђановић са Универзитета у Тексасу каже да је то фабрика која производи огромне количине производа, чији је приход десетине милијарди долара, што је приближно целокупној српској економији.

"Четири или пет особа седи и гледа како тај процес иде, да цитирам те људе – ми радимо за машине уместо да машине раде за нас", каже Ђурђановић.

Али машине не узимају посао људима већ уместо њих обављају просте операције. Од људи се тражи више.

"Занимања 21. и 22. века биће таква да морамо да гледамо у екране, да разумемо шта све то значи и да интервенишемо када нешто није како треба", рекао је Ђурђановић.

Професор Ђурђановић се тиме бави већ 15 година у Америци. Истражује и како да машина саму себе поправи када затреба.

"Без потребе да доктор наука седи тамо и размишља како да поправи ту малу аномалију, можда би машине могле то саме да среде. Видећемо где ће тај доктор наука да одлети, када и тај посао буде аутоматизован", рекао је Ђурђановић. 

Ђурђановић на тексашком универзитету води индустријско-универзитетски центар, где се улаже у истраживања докторанада. Улаже влада, више издваја индустрија.

"Тај доктор наука не само што је направио три-четири рада него је и тај свој рад доставио компанији која га је спонзорисала и обично тај доктор на крају заврши радећи у тој компанији, тако да су сви срећни", каже Ђурђановић.

И на Машинском факултету у Београду, студенти уче о индустрији 4. Али, питање је где би у Србији то знање употребили. Стране компаније је и примењују, али су развојна одељења која запошљавају инжењере углавном у матичним земљама. Код студената се подстиче предузетништво – претварање иновативних пројеката у бизнис планове.

"Да кроз такве иницијативе и уз финансијску подршку коју држава још не нуди у довољној мери – грантове, ослобађања од плаћања обавеза држави у првој или другој години, створимо нову индустрију. Уместо концепта да будемо јефтина радна снага, желимо да направимо нову индустријализацију", каже Радивоје Митровић, декан Машинског факултета у Београду.

Нова стратегија нове индустрије обавеза је из поглавља 20 у преговорима са ЕУ. Време је да Србија у тај воз уђе, пре него што буде морала да трчи за њим.