Аутомеханичар или програмер - ко боље зарађује

Што више образовање, то је виши статус, што је виши статус - то је већа плата. Тако је некад било.

Данас, факултетска диплома није гарант за добру зараду. Као да се круг затворио и завршио на оној старој: "Без алата нема заната".

Расправе о томе да ли више зарађују занатлије или високообразовани стручњаци све чешће се распламсавају и у медијима и на друштвеним мрежама. Зато је екипа РТС-а посетила једног аутомеханичара и једног ИТ стручњака да видимо ко боље зарађује.

Са рукама умазаним моторним уљем - Ненад Живојиновић, власник аутомеханичарске радионице, често је под хаубом аутомобила. Иако метеоролози кажу да је напољу вруће, под хаубом температура је још виша. Његово радно време није лако дефинисати. Ради понекад осам, а понекад и по 14 сати дневно.

"Од овог заната може да се заради довољно за пристојан, нормалан живот", каже Ненад.

Просечна зарада аутомеханичара је од 70.000 до скоро 200.000 динара. Зависи од тога да ли радите за некога или сте сам свој газда, колико на послу проведете времена, као и да ли сте мајстор на добром гласу.

Ненад каже да добар мајстор занат прво учи у школи и паралелно с тим иде на праксу и тамо се допуњује.

"Ту се стиче искуство, а у школи се стиче основно знање", наводи Ненад.

Када одемо код аутомеханичара, већина нас се хвата за главу због новца који морамо да оставимо. Аутомеханичари, пак, кажу да би те цене требало да буду и више.

"Из мог угла, веће је улагање и време и труд, него што је финансијска добит. Реално би било да се цене још мало коригују за неке специфичне кварове", каже Ненад.

Плате програмера мање су него што многи мисле 

Из радионице идемо до центра града у потпуно другачије окружење. Окружење оних који не прљају руке, али су у сталној борби на састанцима, међу кодовима и кратким роковима. 

"Сви ти целокупни састанци, где смо неких дана заглавили по пет, шест сати дневно и то те доста ментално исцрпи и ниси чак после тога способан да куцаш код и ниси толико продуктиван. Неколико сати састанака не умањује мој рад, то само смањује моје време за које морам да постигнем тај рад који већ унапред предвиђен", каже Павле Ђурђић, програмер.

Програмери су већ годинама међу најплаћенијима у Србији. Њихове плате, ипак, мање су него што многи мисле.

"За 2024. за инжењере,  јуниор са две године искуства, медијана је 1.200 евра, за медиора са четири године искуства 2.000, а за сениора са осам година искуства је 3.000 евра. То су плате засноване на анонимним анкетама које су спроводили људи са фишинг букера", каже Павле.

И аутомеханичари и програмери често остају на послу прековремено. За оне који имају своје радионице каже се да знају за шта раде - за себе. За програмере кажу - плаћен им је прековремени рад. Значи ли то да се до добрих зарада може стићи само ако се ради више од осам сати дневно?

"У моменту кад ти завршиш факултет - океј, добио си то академско образовање, стекао си неку ширину, али индустрија је мало другачија прича зато што много технологија постоји, много ствари које треба да се знају", каже Павле.

И многе занатлије и високообразовани стручњаци на крају месеца виде лепе цифре на свом рачуну. Ипак, цена новца није мала.

Једни је плаћају физичким радом, а други високим нивоом стреса.

А шта бисте ви радије радили?