На Међународни дан избеглица Србија и даље домаћин и дом за многе, решавање стамбених питања остаје најважније

Kомесаријат за избеглице и миграције Републике Србије, поводом Светског дана избеглица, 20. јуна, саопштава да је до данас пружена подршка за 54.235 породица избеглица и интерно расељених лица и повратника по споразуму о реадмисији – од чега је 40.727 породица избеглица из бивших република СФРЈ, 13.307 породица интерно расељених са простора Косова и Метохије, и 201 породица повратника.

Економски је оснажено 23.513 домаћинстава, а подршка је пружена и кроз доделу сеоских кућа са окућницом, грађевинског материјала, пакета хране и огрева, као и једнократних новчаних помоћи.

"Током прошле године подржали смо 7.175 породица, а у првих шест месеци ове године већ 3.787 породица. Од тог броја, 156 породица добило је директну стамбену подршку. Према евиденцији, у Србији је још 7.512 породица избеглица које нису трајно решиле своје стамбено питање“, нагласила је комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић.

Подсећа и да је Србија током ратова 1990-их примила преко 600.000 људи. Данас је у статусу избеглице још увек 24.862 лица, док је више од 400.000 стекло држављанство Србије.

"Од почетка ове године евидентирано је 3.636 лица, што је за више од 50 одсто мање у односу на исти период претходне године", каже комесарка Станисављевић.

Тренутно је у прихватним и азилним центрима којима управља Комесаријат смештено 307 миграната, углавном из Авганистана, Египта, Турске, Сирије и Марока.

Регионални стамбени програм за избјеглице — још далеко од циља

Тридесет и више година након почетка ратова у бившој Југославији, питање стамбеног збрињавања прогнаних и интерно расељених лица остаје један од најтежих изазова у региону. Регионални стамбени програм за избеглице, који је почео да се реализује још 2012. године, до сада је решио судбину око 7.500 породица. Ипак, бројке и даље говоре да је ово питање далеко од решења које би задовољило све заинтересоване стране.

"Помак постојао, али је он врло спор. Ово је највећи изазов наше регије и сви морамо да учинимо више", рекао је за РТС  председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Према речима Линте средства за овај програм обезбеђена из фондова ЕУ и других међународних донатора, али да је реализација споро напредовала због бирократских препрека и недостатка брзог одговора надлежних институција.

Према последњим подацима Комесаријата за избеглице и миграције, још око 8.500 породица је у статусу подстанара или чека на решење. У ову групу спадају и интерно расељене особе са Косова и Метохије, које су годинама у статусу привремених станара у неадекватним условима.

"Апелујемо на све релевантне структуре да у што краћем року распишу јавне позиве за станове, грађевински материјал и монтажне куће, јер ово питање не може да чека још годинама", наглашава Линта.

Проблеми са имовинским правима и статусом

Још један велики проблем јесте питање имовине и права на стечена права. Према подацима, око 2.000 породица чији су станови изграђени средствима међународних донатора још увек чекају да их откупе. Унутар овог броја, највећи број чине породице укључене у италијански СИР програм, као и породице ратних инвалида и погинулих бораца.

Како каже Линта јавни актери у региону су свесни да се права прогнаних Срба и других избеглица систематски крше. Власти у Загребу, Сарајеву и Приштини ометају повратак имовине, а процес реституције се често одвија бирократски, уз бројне препреке.

"Проблеми са повратком стечених права, санацијом имовине и добијањем накнада за уништену имовину су данас највећи проблеми који се не решавају", наглашава Линта.

Подсећа да је Бечки споразум о сукцесији, потписан јођ 2001. године од стране држава наследница бивше Југославије. Он предвиђа да све имовине и права стечена пре 31.12.1990. године буду враћена или заштићена.

"Ово је суштински важан документ који у својој суштини гарантује права свих грађана, али се он у пракси не спроводи у потпуности. Ја позивам нашу владу да инсистира на спровођењу овог споразума, јер без тога, све остале мере су узалудне", истиче Линта.

Додаје да је анекс 7, који се бави питањем приватне својине и стечених права, још увек мртво слово на папиру. Овај анекс је од кључне важности за решавање имовинских спорова, али је у пракси потпуно занемарен.