Сећање на НАТО бомбардовањe – 78 дана ужаса, државна церемонија у Сомбору

На данашњи дан пре тачно 24 године, први удари у оквиру НАТО агресије на тадашњу СРЈ почели су око 20 часова. Бомбардовање без одобрења Савета безбедности УН, а по наређењу генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, трајало је 78 дана. И данас се сећамо мале Милице Ракић из Батајнице, труднице Љиљане Спасић из Ниша, 16 радника РТС-а и свих осталих жртава НАТО бомбардовања. Убијено је 1. 100 припадника војске и полиције. Процењује се да је погинуло око 2.500 цивила, мада прецизна листа жртава још није утврђена.

Сећање на НАТО бомбардовањe – 78 дана ужаса, државна церемонија у Сомбору Сећање на НАТО бомбардовањe – 78 дана ужаса, државна церемонија у Сомбору

Борбени авиони Северноатлантске алијансе узлетали су са бродова у Јадрану, из ваздухопловних база у Италији, из база у западној Европи, а касније и из САД.

Тадашњи командант аеродрома Голубовци генерал у пензији др Лука Кастратовић наглашава да је бомбардовање почело у 19.45 гађањем више циљева широм СР Југославије.

"У Црној Гори то су били гарнизон Даниловград, касарна где је погинула прва жртва војник из Београда, аеродром Голубовци, рт Арза и наше станице ВОЈИН на Ловћену , по Копаонику и по целој Србији", наводи Кастратовић.

Генерал Миломир Миладиновић, бивши начелник Одељења за мобилизацију, регрутовање и попуну Војске Југославије каже да је током агресије било 27.0000 авио-полета је или 300 дневно.

Нисмо веровали да може до тако нечега да дође. Просто је невероватно да на крају 20. века тако нешто доживимо, додаје Миладиновић.

Био је то први пут да је НАТО применио војну силу без одобрења Савета безбедности УН.

"Као што је познато Савет безбедности је једини орган међународне заједнице који може да донесе такву одлуку. Таква одлука није донета, јер није уопште то питање стављено на дневни ред и због тога ми сматрамо да је та агресија извршена илегално", каже др Првослав Давинић, директор УН Сектора за разоружање и међународну безбедност од 1993. до 1999. године.

Политика свршеног чина у Рамбујеу

Одбијање Југославије да потпише споразум у Рамбујеу НАТО је употребио као оправдање за примену силе. Преговорима су присуствовали изасланик САД Кристофер Хил и тадашњи потпредседник Савезне владе СРЈ Никола Шаиновић. Двадесет четири године се питамо да ли је рат могао да се избегне.

"Друга рунда преговора која се одвијала у Рамбујеу, у Паризу. Ми смо се састали Милутиновић, Кристофер и ја. Милутиновић је предложио као алтернативу целом овом напору да СРЈ и Србија уђу у НАТО под условом да уђе цела са образложењем ако вам је стало до Косова ево цела Србија, само нам немојте одвајати Косово. Добили смо одговор да то уопште није тема", истиче Шаиновић.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката. Уништени су аеродроми, мостови, путеви, индустријска постројења, болнице, школе, споменици културе, војни објекти. Процењује се да је економска штета 100 милијарди долара .

Министар спољних послова СРЈ 1999. године Живадин Јовановић подсећа да је држава тужила лидере земаља чланица НАТО пакта, пре свега лидере САД, Велике Британије, Француске, Немачке и неких других земаља. Међународни суд правде у Хагу одбио је тужбу, јер се прогласио ненадлежним.

НАТО агресија је окончана 10. јуна 1999. године потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову. Након повлачења југословенске војске Косово је напустило више од 160.000 Срба и 24.000 Рома.

четвртак, 25. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво