Радо Хрват иде у војнике – зашто Хрватска враћа обавезни рок

Хрватски сабор је 24. октобра 2025. године гласао за враћање обавезног војног рока који је био суспендован пре 17 година. Одлука у парламенту је донета релативно лако – са 84 гласа за, 11 против и 30 уздржаних – а први регрути би требало да почну двомесечну обуку већ почетком 2026.

Одлука ставља Хрватску у ред неколико европских земаља које се враћају обавезној војној служби – уз Шведску, Литванију и Летонију.

Иако званично оправдање лежи у безбедносним изазовима после напада Русије на Украјину и НАТО обавезама, поједине анализе указују да ова одлука има дубље регионалне и геополитичке претпоставке које могу да утичу на безбедносну архитектуру Балкана.

Хрватски модел

Хрватско Министарство одбране, предвођено министром Иваном Анушићем, представило је детаљан план који предвиђа обуку од два месеца за мушкарце између 18 и 29 година, са очекиваних 4.000 регрута годишње у пет циклуса од по 800 полазника.

Обука ће се за сада одвијати у војним базама у Книну, Слуњу и Славноској Пожеги. Регрути ће добијати плату од 1.100 евра месечно, што је знатно више него у алтернативној цивилној служби, где ће накнада износити између 250 и 400 евра.

Председник владе Андреј Пленковић је истакао да је ово одговор на "промењене глобалне безбедносне околности", док је министар Анушић нагласио "пораст различитих типова претњи које захтевају брзе и ефикасне реакције". Све би на годишњем нивоу коштало око 24 милиона евра.

Међутим, најава увођења војног рока још је прошле године изазвала оштре уставне спорове између хрватске владе и председника државе Зорана Милановића, који је као врховни командант оружаних снага тада оптужио Пленковића да "војну службу користи за дневне политичке маневре".

Милановић је тим поводом захтевао хитан сазив Савета за одбрану, наглашавајући да "без њега не смеју да се чине такве ствари", упозоривши на хронични недостатак подофицира који би обучавали регруте.

Политички сукоб додатно је заоштрен због Милановићевог противљења слању хрватских трупа у оквиру НАТО мисије за обуку у Украјини. 

Балкански одјеци

Све земље Западног Балкана укинуле су обавезни војни рок између 2006. и 2011. године као део реформи за приступање НАТО-у и(ли) професионализацију оружаних снага. Међутим, у периоду од само 14 година, тренд се преокреће.

Србија је прва земља региона која је најавила повратак обавезној војној служби. У септембру 2024, председник Александар Вучић потписао је сагласност за враћање 75-дневног војног рока од септембра 2025. Ипак, усвајање и формализовање одлуке одложено је најраније за почетак наредне године. Професионални модел војске је уведен 2011, али је у реалности доживео неуспех. 

Званични српски одговор на хрватску одлуку о војном року није био посебно наглашен, за разлику од бурне реакције на војно-безбедносни споразум између Хрватске, Албаније и привремених институција у Приштини из марта 2025.

Вучић је тада упозорио на "трку у наоружању" и најавио војну параду у септембру, поручујући да је "српска војска довољно јака да одврати сваку потенцијалну агресију".

Аналитичари сматрају да Загреб и Београд враћањем војног рока одговарају на шири тренд присутан у Европи последње деценије, као и да читав регион ризикује улазак у трку у наоружању коју не може да приушти.

Босна и Херцеговина такође разматра враћање обавезног рока. Ипак, ресорни министар одбране Зукан Хелез сматра да је одлуку "веома тешко спровести због сложене уставне структуре" која захтева сагласност оба ентитета – Републике Српске и Федерације.

С друге стране, Црна Гора, Северна Македонија и Албанија нису на путу враћања обавезног рока. Црна Гора је експлицитно изјавила да, за разлику од Србије и Хрватске, враћање обавезне службе "није на агенди" владе.

Као НАТО чланица од 2017, са професионалном војском од око 2.350 војника, Црна Гора се фокусира на модернизацију. Северна Македонија, НАТО чланица од 2020, и Албанија, у алијанси од 2009, такође одржавају професионалне војске и концентришу се на технолошку модернизацију.

Геополитичка заврзлама

Хрватска одлука долази у тренутку када НАТО појачава захтеве за спремношћу чланица да конкретније учествују у раду алијансе.

Нови модел НАТО снага из 2022. предвиђа 500.000 војника у степенованој приправности, са првим нивоом од 100.000 војника спремних за операције у року од 10 дана.

Иако су 23 од 32 чланице НАТО-а достигле циљ од два одсто бруто друштвеног производа за одбрану у 2024. години – у поређењу са смо три чланице деценију раније – генерални секретар Марк Руте сматра да одређени минимални проценат није довољан, већ да су потребна већа издвајања, што је у складу са усвојеним прагом од пет одсто до 2035, на иницијативу америчког председника Доналда Трампа.

Хрватска је испунила циљ од два одсто БДП-а за одбрану у 2025, три године раније него што је било планирано, са тренутних 1,71 милијарду евра намењених за војску и амбицијом да достигне пет процената буџета до 2035.

Набавила је 12 француских ловаца "рафал", 50 немачких тенкова "леопард", 89 америчких борбених возила "бредли" и 8 ракетних система ХИМАРС.

Рат у Украјини формално је кључни контекст за ове одлуке. Немачки министар одбране Борис Писторијус упозорава да би Русија "могла да нападне НАТО чланице у року од пет до осам година".

Русија је, према подацима за 2024. годину, произвела 1.550 тенкова, 5.700 оклопних возила и 1.800 дронова, што је повећање од 150 до 435 одсто у појединачним сегментима у односу на 2022, показује анализа бриселског економског и геополитичког института "Бројгел" (Bruegel).

Како се закључује у истом тексту, "производна моћ, заједно са чињеницом да Русија испаљује између пет и 10 артиљеријских граната за сваку украјинску", приморала је европске земље на "геополитичко буђење" и преиспитивање војних капацитета.

"Мирно!" одјекује севером

Шведска је 2017. године обновила обавезни војни рок, седам година пошто је традиција обавезног служења војсци дуга више од једног века била суспендована. Уведен је родно неутралан модел са девет до 11 месеци службе.

Литванија је обавени војни рок вратила још 2015, недуго после руске анексије Крима, а Летонија 2023. после годину дана од почетка рата у Украјини. Естонија га никада није ни укидала. Све ове земље наводе немогућност попуне војних капацитета добровољним регрутовањем и потребу за већим резервама.

Финска, која никада није ни укинула војну обавезу, данас има 285.000 резервиста из популације од 5,6 милиона становника, што је, према анализи Си-Ен-Ена, сразмерно највећи војни потенцијал за брзу мобилизацију у Европи.

Норвешка је 2015. увела родно неутралну војну обавезу са селективним призивом, где само 9.000 од 60.000 војно способних заиста служи рок. Такође формално обавезни, али реално добровољни војни рок има и Данска. 

Нова нормалност

Анализа Центра за безбедносну политику у Београду из 2021. године указује да у региону постоји "квазитрка у наоружању", али да набавке "нису вођене стратешком конкуренцијом или страховима од конфликта", већ идејом владајуће елите да "унапреди и побољша спољнополитичке циљеве и унутрашњи политички положај".

Ипак, чињеница да и Србија и Хрватска купују "рафале", да Србија поседује око 250 тенкова – више него све остале републике бивше Југославије заједно – и да обе земље драматично повећавају војне вежбе и улагања у војску ствара атмосферу узајамног неповерења.

Истовремено, Србија и даље трпи очигледне притиске због изостанка санкција према Русији откако је почео конфликт у Украјини и остаје окружена НАТО чланицама, што храни наратив о претњи.

Упркос реторици константних ескалација, поједине анализе указују да је могућност стварног сукоба ниска управо због НАТО присуства, процеса придруживања Србије Европској унији и других тренутних и потенцијалних економских ограничења.

Враћање обавезног војног рока у Хрватској, евентуално и у Србији, вероватно означава почетак краја ере професионалних војски на Балкану и представља одраз дубљих безбедносних померања у Европи.

Док званични разлози наглашавају украјински рат, НАТО обавезе и демографске изазове, суштина вероватније лежи у комплексној интеракцији регионалних тензија, геополитичког позиционирања и домаћих политичких калкулација.