Првим управницима зграда истиче мандат – како се са послом носе професионалци, а како комшије

Пет година после доношења Закона о становању и одржавању, којим је уведена институција управника зграде, у Београду је регистровано скоро 50.300 стамбених заједница, од којих је више од половине изабрало комшију за управника, а 44 одсто поставило професионалну управу.

Светлана Миленковић је више од 10 година управник зграде у којој и сама живи. Мандат траје четири године, према Закону из 2017. Када истекне, ако се у року од 30 дана не изабере нови управник, општина уводи принудног. Светланине комшије нису хтеле професионалног управника, него њу.

"Не желе неког странца и непознатог у згради, а и скупо им је, онда сам ја ту изабрана", каже Миленковићева.

Можда је разлог и цена. Светлани месечно плаћају 200 динара, а за професионалног управника би морали да издвоје од 350 до 500 динара. Професионалне управнике станари морају да ангажују преко за то специјализованих фирми.

"Иза рада професионалног управника постоји још много људи који се баве различитим врстама послова. Зато је рад професионалног управника доста ефикаснији од рада управника из редова станара", објашњава Емилија Божо, директор фирме која ангажује професионалне управнике.

Професионални управник Дејан Вујичић истиче да они ефикасније и брже решавају проблеме, чак и проблеме које међусобно имају сами станари.

Ипак, чак 56 одсто свих управника у граду је из редова станара, а има и зграда које немају управника.

"Они ту узимају више зграда и ту је дошло до неког профита, а буквално не раде ништа", каже Миленковићева.

Љубиша Ђуришић, станар у згради која нема управника каже да људи мисле да, када дође управник, он треба да донесе све и не желе да одвајају свој новац.

"То тако иде, све мисле да ће то проћи, да ће неко за џабе доћи да уради то и да поправи", додаје Ђуришић.

Суд части прошле године одузео 95 лиценци

Постоји 1.125 регистрованих професионалних управника.

Суд части је прошле године одузео 95 лиценци, а разлози су најчешће били административне природе.

Тренутно се обрађује 50 пријава, а до сада Суд части није казнио никога због несавесног обављања посла.

Шта професионални управник мора, а "обичан" не мора 

Светлана Ристић, начелница Одељења за становање Министарства грађевине, рекла је гостујући у Београдској хроници да професионални управник има обавезу да дежура 24 часа, да прима пријаве кварова и да организује послове хитних интервенција, што обичан управник не може.

"Професионални управник има ту много значајнију обавезу, већу одговорност, пролази одређену обуку, полаже испите, контролисан је у свом раду", каже Ристићева.

Ипак, сматра да би контрола требало да се ради на ефикаснији начин.

"Не да инспектори трче по терену и гледају ко шта ради, већ да се електронски у регистру стамбених заједница појави обавезан податак да ли зграда има програм одржавања, да ли је поднет извештај. То је најбоља контрола одржавања", објашњава Ристићева.

Нема ограничење колико зграда управник може да води

Грађани се жале на управнике који воде превише зграда. Ристићева објашњава да не постоји ограничење колико зграда један управник може да води и да је то препуштено тржишту и вољи станара.

"Стамбене зграде су приватна својина више лица, која се међусобно договарају. Ако професионални управник не одговара на њихове захтеве, они увек могу да га смене. Међутим, постоји проблем у томе да одређени број власника посебних делова не жели да долази на састанке. То је проблем неодговорних власника", каже Ристићева.

Управник, са друге стране, мора да буде доступан, закључује начелница Одељења за становање Министарства грађевине.