Дигитално вршњачко насиље

Дигитално насиље, односно подстицање мржње, ширење увредљивих и насилних коментара на интернету, све је чешће међу ђацима. Сваки пети основац био је жртва такве врсте вршњачког малтретирања, показује истраживање Уницефа и Института за психологију. Да последице не би биле кобне, стручњаци позивају на превенцију и бољу контролу деце.

Основац хтео да се убије, ошишале другарицу до главе, ученица се исписала из школе – ве то због претњи, омаловажавања, малтретирања на друштвеним мрежама. Због исмевања на Фејсбуку, пре месец дана, ученица из Ваљева доживела је клиничку смрт у тренутку када се пожалила школском педагогу.

"Супруг и ја смо поднели пријаву просветној инспекцији и МУП-у против школе, а не појединца, са циљем да утврди шта се десило детету, односно што јој је био витално угрожен живот", каже мајка Зорица Џида. 

Ко је жртва – нема правила. Насилник је, готово по правилу, анониман. Самим тим и окрутнији, напомињу психолози. Зато, последице дигиталног насиља жртвама теже падају.

Сузана Деретић, психолог Основне школе "Вук Караџић" каже да се они обично повлаче у себе бивају нерасположени, депресивни, тужни или се изолују од друштва, а некад се дешава да сами прелазе у контранапад, па узвраћају истом мером или чак претерано реагују, па се удружују у групе.

Вршњачко насиље, неретко, из школског дворишта прелази на интернет и СМС поруке. Жртва је тада непрестано изложена малтретирању. Стручњаци зато апелују на родитеље: Укључите се у превенцију!

"На исти начин на који ви учите дете да се понаша са непознатима у реалном свету морате га учити како да се понаша у виртуелном свету. Јер, ако кренете са обуком детета и да га учите шта треба да ради са 10 година, када зна више и од родитеља и од наставника, ви сте закаснили", каже Николина Љепава, социјални психолог из Удружења "Родитељ". 

Додатни проблем је што насилници готово никада не одговарају. Иако родитељи поднесу пријаву полицији, веома ретко се открије ко вређа и психички злоставља децу.