понедељак, 08.06.2026, 21:50 -> 13:59
Извор:
Аутор:
Метаморофзе: Душанка Стојановић Глид
Душанка Стојановић Глид, првакиња Народног позоришта у Београду не престаје да нас сваком новом улогом опомиње и оплемењује. Дуда, како је пријатељи зову, је јединствена глумица - емотивна, срчана, смела и храбра да гласно каже оно о чему други шапућу. Њена изузетна моћ трансформације, квалитетан одабир улога и несвакидашњи приступ сврстава је у ред наших најзначајнијих позоришних уметница.
Верује да је у позоришту, због природе посла истрајност веома важна и да ту скромност није врлина. Да многи глумци годинама изузетно раде и остају незапажени, док другу, уз помоћ агресивних медија, постају глумачке звезде без покрића, које лаковерно поверују да то заиста јесу.
Душанка Стојановић Глид рођена у Београду. Одрасла је на Теразијама. Дипломирала је глуму на Факултету драмских уметности, у класи професора Владимира Јевтовића. Стална је чланица Народног позоришта од 1990. године. Читав низ изузетних улога одиграла је у тој кући: Живот је сан, Вишњик, Тројанке, Сан летње ноћи, Фигарова женидба и развод, Веселе жене виндзорске, Код куће Кабул, Мајка Храброст, Пеликан, Госпођа Ајнштајн су само неки од наслова. У Југословенском драмском на почетку каријере је у чувеним представама Буђење пролећа и Пер Гинт, у Атељеу 212 игра Мир Јам у Рањеном орлу, као и у представама Улога моје породице у светској револуцији, Евримен и Бог масакра. Највише признања, међу којима је и Стеријина награда, добија за улогу у представи Ћеиф Београдског драмског позоришта.
Позориште је њена глумачка преокупација. Све женске улоге су увек биле промишљене, студиозне, карактерне и кротиле су често њену природу. Биле су гломазне и захтевне. Али уме да игра и мушке улоге брата Ђуру у Балканском шпијуну и Оберона у представи Сан летње ноћи Пројекат Шекспир.
Подједнако је уверљива и пред камерама – улога у ТВ филму Кроз прашуме Јужне Америке је њен мастер клас из младости. Ту су и друге телевизијске роле, све у најгледанијим серијама – од Отворених врата до Рођака са села.
Не мисли да је Време у коме живимо посебно лоше, брине је то што људи више нису ни уметници ни хероји. Зато настоји да разуме ружну стварност и улепша је.
"У реци времена све изгледа ситно: све осим живота" каже једна од њених јунакиња. Зато прашта и поштује живот. Мисли да има добру интуицију која је чини виталном, спремном и срећном.
Аутор и уредник Оливера Милошевић
Сниматељ Драгослав Бојковић
Монтажер Јаков Пејов
Режија Миица Митровић
Коментари