Трезор

Научник практичар - Јован Сурутка дипломирао је на Електротехничком одсеку Техничког факултета у Београду 1947, а од 1950. до пензије, 1986. године, предавао је на истом факултету, предмете: Теоријске основе телекомуникационе технике; Теоријску електромагнетику, Антене и простирање радио-таласа, Основе електротехнике.

 Доцент је од 1954. године, ванредни професор од 1959, а редовни од 1968. Докторат је одбранио 1957. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1974, а за редовног 1983. Аутор је и више од 50 главних пројеката и идејних решења. За заслуге на пољу науке, електротехничке струке и образовања добио је многобројне награде и признања, домаћа и страна. Академик Сурутка велике заслуге има за развој Радио-телевизије Београд. Три пута је добијао и годишње награде наше куће.

О уваженом академику, носиоцу троструке годишње награде Радио-телевизије Београд, за Трезор говоре пионири наше Емисионе технике: инж. Момчило Симић, (у РТБ-РТС-у 1969. до 2005), који је у пензију отишао са места председника Одбора за радио-регулативу међународне уније за телекомуникације) и инж. Петар Кевић (у РТБ-РТС-у од 1959. до 2001) који је у пензију отишао са места шефа северне секције предајника.

* Учесници: инж. Момчило Симић, инж. Петар Кевић, саговорник Бојана Андрић.

* Снимано 5.12.2008, Редакција за историографију.

Октобарска снимања (и емитовања) - У октобру 2009. укупно је било 15 снимања за потребе Трезора: 9 ENG, једно у Студију и 5 снимања малом редакцијском камером. Снимљен је разговор са Миодрагом Илићем, као увод за његове емисије из два циклуса Тај велики мали свет и Quo vadis, свете? Публициста и новинар Милан Влајчић дао је уводне речи за емисије које је седамдесетих водио за Редакцију програма из културе Лично виђење и Учесник и сведок.

У октобру смо се интензивно припремали за Светски дан заштите аудио-визуелне културне баштине. Баш у Београду је, 27. октобра 1980, одржано Заседање годишње конференције Унеска и баш тада је донета чувена Препорука о чувању и заштити покретних слика и њеном значају за светску културну баштину. И тај дан, 27. октобар, пре неколико година и званично је проглашен за Светски дан заштите аудио-вузуелне културне баштине - а ми смо се за то припремали двојако: како да обележимо тај дан у Трезору, а како уживо, ван ТВ програма.

У Трезору је приказано како смо сценаристу и редитеља Гордана Михића упознали са дуготрајним процесом репарације старог филмског материјала, и то на примеру једног његовог ауторског ТВ филма из 1978 - Сва чуда света. На сам Дан заштите аудио-визуелне културне баштине, 27. октобра, Редакција је приредила интерактивну изложбу Прошлост за будућност, која је трајала само тог дана у холу зграде у Таковској 10. Поставка, учествовање посетилаца и њихови коментари припремају се за приказивање 14. децембра, на Дан архива у Србији.

Унапред смо почели припреме за Светски дан телевизије, који је 21. новембра. Покренута је иницијатива за одржавање турнира у стоном тенису међу радницима београдских телевизијских кућа. Иницијатори су Боривоје Поповић, уредник Телевизије Београд и капитен стонотениске репрезентације Југославије и почасни члан Светске стонотениске федерације;  Драгица Живановић руководилац елекронске графике, некадашња стонотенисерка "Пролетера", данас активни судија са интернационалном лиценцом; и Бојана Андрић, уредник Редакције за историографију.

Почели су већ били да се јављају стонотенисери из београдских телевизијских кућа, али смо Турнир, због епидемије грипа, ипак одложили за пролеће. Поводом двадесет година од догађаја који су "променили свет" снимљен је разговор Исидоре Секулић са Михајлом Ковачем, који је, заједно са сниматељем Александром Ћетковићем, извештавао даноноћно са једне и друге стране Берлинског зида у моменту када се зид отворио, а затим уследило и његово рушење. Бетакам касете са снимљеним материјалом донео је Ковач право са аеродрома у други Дневник, већ 10. новембра, док је рушење зида заливано шампањцем у Берлину још трајало. И самом Ковачу, после 20 година, било је занимљиво и узбудљиво да погледа тај историјски Дневник, а тек нама осталима!

Током октобра, почели смо, такође, да снимамо сећања неколико учесника, новинара, сниматеља и техничара, који су извештавали из Темишвара и Букурешта током неколико дана народног бунта којим је окончана диктаторска владавина Чаушеског. У октобру су о томе сведочили новинар Ремус Аврамеску, сниматељ Дамир Чубрило, руководилац предајника на Вршачком брегу Рајко Цигановић и остали техничари са те локације. Затим су сећања на румунске догађаје говорили пред камерама новинари Небојша Спаић и Ђорђе Влајић, тадашњи извештачи за Радио Београд. Са снимањима која су обављена и у новембру - о подвизима наших извештача и техничара да директан пренос румунске револуције стигне до Евровизије, а затим и до целог света - реализоваћемо три емисије за приказивање између 18. и 24. децембра, када се пре 20 година преврат у Румунији и догодио.

Напоран рад аутора и сталне екипе Трезора, а и целе Редакције за историографију, исказује се количином драгоценог снимљеног материјала, те касније сачињеним разноврсним, занимљивим и корисним емисијама, али такви резултати не постоје и у емитовању. Од 20 емисија Трезора, колико је планирано и најављено (у штампи и на сајту РТС-а) у октобру, због скупштинских преноса, није емитовано 13 у дневном термину, а ни преко Сателита није емитовано 6 емисија. У репризном, послепоноћном термину, Трезор је емитован редовно (6 пута: у 1.30, 11 пута у 2.30, 2 пута у 3.00 и једанпут у 4.00 сата ујутро!), али ни највећи обожаваоци старих емисија из продукције Телевизије Београд, фанатични колекционари и ловци на ТВ куриозитете, ни сами учесници у нашим емисијама и њихове породице и шира родбина, ни сви љубитељи и пријатељи Трезора - тај ноћни темпо не могу издржати.

* Редакција за историографију: Мирјана Ђинђић, Весна Дошен, Вера Милеуснић, Милован Иванић, Зоран Ждерић и екипа Трезора: уредник истраживач Весна Игњатовић, координатор Бојана Милојевић, организатор Гордана Грдановић; сарадници Милена Јекић, Сандра Милошевић; монтажери Милорад Ћитић, Нада Додиг-Зилџић, Бранислава Теодосић; аутор Бојана Андрић.