Читај ми!

Наука 2026: Српско - италијански научни мостови

Савремена наука више не познаје границе, она их помера. У потрази за решењима највећих глобалних изазова, научници широм света удружују знања, ресурсе и визије.

Савремена наука више не познаје границе, она их помера. У потрази за решењима највећих глобалних изазова, научници широм света удружују знања, ресурсе и визије.

У новој емисији "Српско-италијански научни мостови", у оквиру серијала "Наука 2026", представљамо два пројекта који обећавају да ће променити будућност: развој иновативне вакцине против рака уз помоћ дендритских ћелија и стварање сорти хлебне пшенице отпорних на сушу.

Ово је прича о знању које повезује, о технологијама које лече и о будућности која се већ ствара. Да бисмо вам приближили шта се и на који начин истражује, посетили смо Институт за примену нуклеарне енергије, један од водећих центара биомедицинских истраживања и Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду. Сазнали смо на који начин наши научници сарађују са италијанским партнерима у Међународном центру за генетички инжењеринг и биотехнологију у Трсту развијајући вакцину против рака.

У Новом Саду, у институту од националног значаја, Институту за ратарство и повртарство, као и на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду, снимили смо које се све методе користе у испитивању отпорности хлебних сорти жита на сушу, открили смо и на који начин се користи биобанка домаћих сорти хлебне пшенице у специјализованим научним истраживањима и колики је њен значај за италијанске партнере.

Ово су два од пет пројеката насталих захваљујући билатералној научно- истраживачкој и иновационој сарадњи Србије и Италије. Остала три пројекта о примени вештачке интелигенције у медицини, у дијагностици и лечењу веома честог поремећаја вратне кичме; развоју роботске руке руковођене вештачком интелигенцијом за брање и сортирање воћа и поврћа, као и пројекат којим паметним пуњењем, електрична возила неће бити само потрошачи већ и произвођачи енергије, гледаоци ће сазнати више у наредним емисијама Редакције научног програма. Сазнајте на конкретним примерима како се развија међународна научна сарадња у Србији и зашто је она важна.

Уреднице: Александра Шарковић и Јелена Мицић

Сниматељ: Драган Лапчевић

Монтажер: Милица Живојиновић

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом