понедељак, 16.11.2015, 23:15 -> 11:39
štampajДани европске баштине – Стари и заборављени занати
Први подаци о занатству у Србији налазе се у српским владарским повељама из 14. века. Радили су ковачи, обућари, кројачи, кожухари, месари, пекари, грнчари, клесари, колари, воденичари, крчмари и травари.
Са отоманским освајачима стижу кујунџијски, ћурчијски, берберски, поткивачки, бозаџијски, халваџијски и други занати. Њима су се претежно бавили муслимани у градовима. По ослобођењу од турске окупације примат су преузеле српске занатлије.
Некада су добри мајстори могли добро да живе од свог рада. У средњем веку једна гвоздена мотика вредела је као 60 литара доброг вина. А вино није било јефтино... Радионице су биле пуне шегрта и калфи, синови су настављали занате својих очева.
Данас су занатлије у највећој мери препуштене саме себи. Значај старих заната за привредни развој, запошљавање и очување културне баштине није у довољној мери препознат нити системски подржан, а за сусрет са старим занатима морате отићи на градску периферију или у музеј. Или погледати емисију Дани европске баштине - Стари и заборављени занати.
Уреднице емисије: Марија Стевановић и Ивана Ковачевић
Коментари