Трезор

Одбрана Београда 1914 - Положај Београда као престонице Србије га је чинио стратешким циљем и као таквим веома рањивим, након његовог освајања би био отворен пут за освајање централне Србије. Никола Пашић је 25. јула 1914. предао одговор аустроугарском посланику на ултиматум из Беча, којим је српска влада одбила одређене тачке тог ултиматума. Након тога, српска влада се сели у Ниш, а Врховна команда у Крагујевац. Први напади аустроугарске на Београд су отпочели 28. јула када је и објављен рат. Ти напади требало је да демонстрирају силу и да задрже што веће снаге у Београду да би тиме главнина аустроугарских снага која би ушла преко Дрине наишла на што мањи отпор. Град је бомбардован од стране аустроугарске артиљерије са леве обале Саве, са Бежанијске косе и са монитора на Сави. Стари железнички мост је срушен 29. јула 1914. За време Церске операције, која је трајала од 12. до 24. августа, Београд је био уништаван од стране артиљеријских јединица друге аустроугарске армије која се налазила у Земуну. Аустроугарске трупе су 8. септембра започеле нову офанзиву преко Дрине и Врховна команда је била принуђена да Прву армију пребаци из Срема на Дрину, а јединице које су учествовале у одбрани Београда на положаје уз Саву. Повлачење које је претходило Колубарској бици, користио је непријатељ да непрекидно бомбардује Београд. Због одлуке о скраћењу форнта, донета је одлука да се Београд напусти. Повлачење јединица које су учествовале у одбрани Београда почело је ујутру 30. новембра. Том приликом су уништени сви прелази, мостови и вијадукти на путевима и железничким пругама. Аустроугарске трупе су без отпора ушле у Београд 2. децембра. Прва окупација Београда је трајала кратко, и то између 2. и 15. децембра 1914. године. Београд је ослобођен у завршној фази Колубарске битке која је названа Београдска операција. Непријатељ је поражен већ након неколико дана од стране јединица које су чиниле одбрану Београда, уз помоћ делова Друге армије. Тиме је отворен пут за улазак Друге и Треће армије у Београд. Београд је први пут ослобођен у Првом светском рату 15. децембра 1914. године.

- Сценаристи Бранко Миловановић, Миодраг Јакшић; писац текста Бранко Миловановић, спикери Драга Јонаш, Михаило Мијушковић; музички сарадник Марија Барбу, синхронизација Миодраг Ж. Вучковић, Милија Крстић; продуцент Александар Јанковић, организатор Зоран Банкер, сниматељ Ђуро Ивановић, асистент Ненад Живановћ, трик мајстор Ђурђе Ђачић, Горан Бурић; секретарица режије Љубица Петровић, монтажер Аристеа Вулетин, Милорад Ајдић; редитељ Миодраг Јакшић, уредник серије Бранко Миловановић
- Произведено 1986, Редакција образовног програма, уредник Ђоко Стојичић.

Реч историчара - Војни историчар Предраг Павловић даје за "Трезор" још неке детаље и важне напомене поводом борби за Београд у Великом рату.

- Учесник: Предраг Павловић, војни историчар
- Уредник истраживач Весна Игњатовић, сниматељ Горан Прокић, сниматељ звука Љуба Јовановић,  микроман Гордан Јовић, расветљивач Раде Веселиновић, сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Драган Владисављевић, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 01.10.2015. у Удружењу ратних добровољаца 1912-1918, премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић.

Уторак, 13.10.2015. на РТС САТ
Избор из ранијих "Трезора": Наставак разговора са интербригадистом Лазаром Латиновићем и прилог о Ордену за грађанске заслуге који му је доделио краљ Шпаније Хуан Карлос

Романтизам и храброст - други део разговора са Лазаром Латиновићем, односи се на његово учешће у Шпанском грађанском рату од почетка 1937. до почетка 1939. године, као и на време непосредно после тога које је провео у затворима и логорима у Француској.

- Учесници: Лазар Латиновић, Мило Петровић, Бојана Андрић
- Сниматељ Дејан Миловановић, асистент сниматеља Душан Николић, расветљивач Раде Веселиновић, сниматељ звука Урош Ковачевић, микроман Владимир Миливојевић, организатор Мели Филиповић, реализатор Наташа Јањуз, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Владица Игов, аутор Бојана Андрић
- Снимано 01.06.2006, премијерно емитовано 16.06.2006, репризирано 23.01.2007; 18.11.2007; 17.03.2015, Редакција за историографију.

Почаст - Поводом 22. октобра 2006, дана када су 1936. формиране од добровољаца из целог света прве интернационалне бригаде за одбрану републике и слободе Шпаније, дана који је 2006. обележен у целом свету, наш стари шпански борац примио је високо признање. Његово величанство краљ Шпаније Хуан Карлос доделио је Орден за грађанске заслуге Лазару Латиновићу, председнику Удружења шпанских бораца и преко њега симболично свим члановима удружења за њихов одлучујући допринос принципима и предностима на којима данас Шпанија почива. "Ово одликовање", рекао је приликом уручења амбасадор Шпаније у Београду господин Хосе Ријер Сикијер, "је дуг који има према Вама демократска Шпанија због Ваше борбе за слободу и Ваше дубоке љубави према Шпанији." У документу који прати орден дословце пише: "Хуан Карлос I, краљ Шпаније: У знак мог изузетног уважавања додељујем господину Лазару Латиновићу орден CRUZ DE OFICIAL за грађанске заслуге у складу са Краљевском уредбом од 23. априла 2006. У том смислу, додељујем вам почасти, звања и право на коришћење инсигнија које Вам према Статуту Шпаније припадају, уверен да ћете врлинама које вас красе величати значај овог реда. Ово звање потписује министар за иностране послове и сарадњу. Издато у Мадриду, 31. маја 2006". Лазар Латиновић је преминуо 31. децембра 2006. године.

- Новинар Дневника Ирина Ивић, сниматељ Дејан Јовановић, сниматељ звука Иван Рогановић, организатор Слободан Ивковић, Гордана Грдановић; уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Зорица Благојев, Владица Игов, аутор Бојана Андрић
- Снимано 13.09.2006, премијерно емитовано 20.10.2006, репризирано 23.01.2007; 18.11.2007; 17.03.2015, Редакција за историографију.

Уторак, 13.10.2015. на РТС 3
Избор из ранијих "Трезора": Прво емисија о Музеју југословенског ваздухопловства, затим емисија о Музеју наивне уметности у Светозареву

Музеј југословенског ваздухопловства - Из текста Чеде Јанића "У хроници ове већ времешне институције може се прочитати да је на иницијативу групе ентузијаста основана фебруара 1957. године при Команди ратног ваздухопловства у Земуну, да је прву изложбу отворила маја 1960. на старом београдском аеродрому, а да су се у акцију њеног израстања убрзо укључиле и домаће цивилне ваздухопловне институције и предузећа, па су крајем шездесетих година сви заједно донели одлуку да изграде нову модерну зграду за Музеј и то на међународном аеродрому "Београд" код Сурчина. Изградња великог и сложеног објекта, површине од преко 10.700 метара квадратних, отпочела је половином седамдесетих година, али услед бројних техничких и материјалних потешкоћа, трајала је дуже него што је то било планирано. Архитекта Иван Штраус из Сарајева добио је за пројекат зграде и комплекса Музеја престижну југословенску награду за архитектуру. Изградња Музеја приведена је крају тек 1988. када је отпочело и постављање прве сталне изложбе, која је свечано отворена за јавност 21. маја 1989. године". У изложбеном простору од 6.000 квадратних метара налази се педесетак типова оригиналних авиона, хеликоптера и једрилица, већи број ваздухопловних мотора, ракета, радара, симулатора летења и око 50 макета балона, једрилица и авиона. У емисији се могу видети многобројни експонати од којих је најстарији авион Сарић-1 из 1910. године који је од остатака оригиналног авиона реконструисао пилот Иван Сарић, изложба авиоопреме и производа авио индустрије као и Аеромитинг  у коме је приказан МИГ 29 у лету изнад музеја и  занимљиви падобрански скокови.

- Учесник: Чедомир Јанић, управник музеја
- Сценариста и редитељ Срђан Замоло, продуцент Александар Јанковић, музички сарадник Виктор Симић, сниматељ звука Драган Селаковић, Драган Север; обрада звука Рихард Мерц; сниматељи Тодор Јовић, Тибор Звезданић; асистенти сниматеља Владан Пантелић, Драган Станковић; монтажер Светлана Недељков Максимовић, уредник Недељко Јешић
- Произведено 1989, Редакција општеобразовног програма, уредник Радмила Мијатовић; репризирано 20.05.2004; 10.07.2006; 09.09.2009; 22.01.2013, у "Трезору".

Музеј наивне уметности Светозарево - Музеј наивне уметности је прва музејска установа за наивну уметност у Србији, основана 1960. године у Светозареву, садашњој Јагодини, под називом Галерија самоуких ликовних уметника. Ликовна збирка броји око 2.500 дела (слика, скулптура, цртежа и графика). Захваљујући томе, Музеј је у могућности да поред самосталних и групних изложби у земљи и свету приређује и веома разноврсне тематске изложбе које омогућавају потпунији увид у природу и садржај наивне уметности. Основне активности Музеја су систематско прикупљање, чување, сређивање, проучавање, научна обрада и излагање дела наивне уметности. Делатност на стварању уметничке збирке дела, најпре српске, а затим и наиве са простора бивше Југославије, у сталној релацији је са научно-истраживачким радом и радом на терену, што омогућава праћење развоја и рада појединих уметника. У емисији коришћени материјали ото Бихаљи-Мерина и Музеја наивне уметности у Светозареву.

- Учествују: директор Музеја Ковиљка Смиљковић, кустос Лидија Којић, виши кустос мр. Радимила Цветковић, сликари Јосип Генералић, Сава Стојков, Иван Рабузин
- Сценариста и редитељ Бранка Богданов, стручни сарадник Ковиљка Смиљковић; продуцент Александар Јанковић, организатор Бода Ивковић, сниматељ Славољуб Вељић; уредник Бранка Богданов
- Произведено 1987, Редакција образовног програма, уредник Ђоко Стојичић; репризирано 20.05.2004, у "Трезору".