Трезор

Бранко Крсмановић, шпански борац, народни херој (Доња Мутница код Параћина, 3. октобар 1915 - Космај, 8. август 1941).

Као студент у Прагу 1936. Крсмановић је примљен у КПЈ. У јесен 1936. године је преко Прага упућивао југословенске студенте - добровољце у Интернационалне бригаде које су се бориле за одбрану шпанске републике. Крајем 1937. у "Шпанији" борац је у батаљону "Димитров", завршио је официрску школу и произведен у чин потпоручника, затим капетана. После рањавања на фронту, лечен и пребачен у концентрациони логор Гирс. Почетком почетком 1941. вратио се у земљу, био затворен у Главњачи, па протеран у Параћин, маја 1941. илегално долази у Београд. По доношењу одлуке о дизању устанка, образован је Штаб НОП одреда Србије, у који су ушли: Сретен Жујовић, Родољуб Чолаковић, Филип Кљајић, Никола Груловић и Бранко Крсмановић. Крснмановић је активно учествовао у стварању првих партизанских јединица - Првог и Другог шумадијског партизанског одреда и других. У борбама августа исте године погинуо је са Младеновачком четом на Космају.

Бранко Крсмановић, Ликови револуције - У реализацији емисије о познатом револуционару, шпанском борцу и народном хероју Бранку Крсмановићу учествовали су Бранкови ратни другови и саборци и Бранкова сестра Наталија Крсмановић. Коришћени су и архивски материјали Телевизије Београд у којима Вељко Влаховић говори о шпанском рату, учешћу наших добровољаца, и свом нераздвојном другу у Прагу и Шпанији Бранку Крсмановићу. У емисији учествује и КУД "Бранко Крсмановић" из Београда. Емисија је рализовано поводом 65 година од рођења истакнутог револуционара који је у две револуције против фашизма, Шпанском грађанском рату и НОБ-у заузимао низ одговорних функција.

- Учесници: шпански борци Лазар Удовички, Лазар Латиновић, Славко Чолић, Вељко Влаховић; Бранкова сестра Наталија Крсмановић
- Аутор и уредник Милош Стефановић, редитељ Зоран Предић
- Премијерно емитовано 03.10.1980, Редакција Документарно-фељтонистичког програма, уредник Благоје Лазић.

Фронтови Шпаније, Ликови револуције - емисија је снимљена фотографским апаратом на бојиштима шпанског грађанског рата 1936-1937. Фотографске снимке је направио учесник шпанског грађанског рата Влајко Беговић, од тих фотографија и фотографија из остале архивске грађе је сачињена емисија. При обиласку истих територија, четрдесет година касније, писац се сећа времена борбе: "... сада су имена тих вила скинута, скинуто је име Максим Горки, вила Ђаковић се скоро не види од зеленила... много се изградило... посетио сам самостан где је некада била болница, монах ми је детаљно причао историју самостана али није поменуо да је некада ту била наша болница... крајем септембра 1938. године републичка влада је повукла Интернационалне бригаде из Народне армије да њиховим присуством Франко не би правдао учешће италијанских и немачких трупа на његовој страни. У Барселони је био свечани испраћај наших трупа, опраштали су се Ла Пасионарија, председник владе Негрин, Сантјаго Кариљо. Дошло нас је у Шпанију преко 35.000, а одлазило је 12.670."

- Писац текста Влајко Беговић, организатор Милија Ивановић, редитељ Вера Стојановић, уредник Мила Кнежевић
- Премијерно емитовано 02.06.1978, Редакција документарно-фељтонистичког програма, уредник Благоје Лазић; репризирано 17.10.2011. у "Трезору".

Понедељак, 12.10.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Сто година од рођења шпанског борца и дипломате Лазара Латиновића

Лазар Латиновић (Колунић, код Босанског Петровца, 15. март 1915 - Београд, 31. децембар 2006), учесник Шпанског грађанског рата, друштвено-политички радник СФРЈ, председник Удружења шпанских бораца и потомака.
Интернационални животопис Лазара Латиновића - екипа "Трезора" заједно са Милом Петровићем провела је једно поподне са Лазаром Латиновићем, који је тада (2006), био један од двојице живих припадника Интербригада у Србији. Из првог дела разговора гледаоци ће сазнати, у најкраћим цртама, какав је невероватан животни пут прошао Лазар Латиновић, од рођења 1915. у селу Колунић код Босанског Петровца, преко Трговачке академије у Бањалуци, студија економије у Прагу одакле 1936, преко Париза одлази у Шпанију да се придружи одбрани Шпанске републике, затим француских логора и затвора у којима се нашао после пораза Републике 1939, Марсеја и Женеве где организује патриотски оријентисане Југословене ради помоћи народноослободилачком покрету, Барија преко кога по први пут стиже у тек ослобођени Београд, опет Марсеја где дојучерашњи илегалац из Покрета отпора постаје генерални конзул (1944-46) и Париза у који долази као министар саветник у амбасади нове Југославије 1947-48, Москве где краткотрајно обавља функцију отправника послова будући да га совјетске власти проглашавају за персону нон грата, потом Белгије (1950-53), Јапана (1955-58), Аргентине (1961-64) и Шведске (1967-1970) у којима се налазио на дужности југословенског амбасадора, до коначног повратка у Београд и пензионисања 1981. године са функције саветника за спољну политику Скупштине СФРЈ.

- Учесници: Лазар Латиновић, Мило Петровић, Бојана Андрић
- Сниматељ Дејан Миловановић, асистент сниматеља Душан Николић, расветљивач Раде Веселиновић, сниматељ звука Урош Ковачевић, микроман Владимир Миливојевић, организатор Мели Филиповић, реализатор Наташа Јањуз, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Владица Игов, аутор Бојана Андрић
- Снимано 01.06.2006, премијерно емитовано 15.06.2006, репризирано 22.01.2007; 17.11.2010; 16.03.2015, Редакција за историографију.