уторак, 16.07.2013, 20:29 -> 13:58
štampajДруги век
Слободан Шијан - Како сам систематски опстао на филму
Почетком осамдесетих година прошлог века Слободан Шијан jе ушао у анале српске и бивше југословенске кинематографије. Публика је у биоскопима уживала у његовим филмовима "Ко то тамо пева", "Маратонци трче почасни круг", "Како сам систематски уништен од идиота", "Давитељ против давитеља", а поводом стогодишњице филмске уметности, Академија за филмску уметност и науку је "Ко то тамо пева" прогласила за наш најбољи филм.
Међутим, аутор који је имао један од најбољих почетака у историји нашег филма, није наставио тако силовито као на почетку каријере и после петог филма "Тајна манастирске ракије" (1988) пуних петнаест година је чекао на снимање новог филма, тако да је наставио опус тек у 21. веку када је режирао два филма: "Сироти мали хрчки" (2003) и "С.О.С - спасите наше душе" (2007) који нису поновили успех његових раних радова. Међутим, Слободан Шијан је опстао у нашој филмској уметности као изузетно значајна појава чије се име изговара са истинским поштовањем. А како сада види време у коме је створио своје најуспешније филмове, против чега се и како борио и какав је белег носио, говори у емисији Други век у којој између осталог открива зашто се никада није осећао као део југословенског филма и како су се његови најпознатији филмови у иностранству ишчитавали другачије него код куће.
Уредник и аутор емисије је Небојша Поповић, а редитељ је Владимир Момчиловић.
Коментари