Технологије: Дигитална планета

Оливера Косић, ауторка и уредница серије:

- Вртоглави развој нових технологија утиче на свакодневне промене у погледу начина живота на овој нашој малој планети. И када се запитамо шта су све технологије урадиле за нас, онда нам се намећу одговори који иду дивергентно у три прваца. Први се односи на оне који иду испред свог времена, који предњаче у погледу примене нових технолгија, али и креирања још новијих, то су креатори сутрашњице, визионари будућности. Други одговор морамо тражити код оних који се опиру свакодневним променама које диктирају нове технологије, који сањају живот из прошлих дана, који у новим условима виде све негативно, али у ту категорију се убрајају и они који нису имали могућности да користе све те нове технологије, јер знамо да нове технологије диктирају и нову културу - културу могућности. И трећи одговор је у државама које су дефинитивно капитулирале пред поплавом информационо-комуникационих технологија, и које су схватиле да, ако се брже укључе у могућности које нуди тај дигитални свет, да ће оне бити боље организоване, конкурентније на тржишту држава и понудити услове за бољи живот грађана.

О томе се може рећи укратко да говори ова серија са тематским емисијама попут дигиталне планете, дигиталне нације, рачунарских облака, дигиталне медицине, шта се може добити из три дупла в и шарених страница на интернету, електронске управе, телекомуникација, наносвета... Награда је добијена за серијал који је емитовао до сада тринаест епизода, тј. трећину од укупног броја планираних емисија. Гледаоцима ускоро следи наставак, са новим епизодама.

А како је ТВ емисија у питању, ту је наравно и један тимски рад, без којег ова серија не би могла да буде реализована.

Продуцент Зоран Јовановић, редитељ Рамадан Демировић.

Сниматељи Веселко Крчмар, Иван Димитријевић, Жељко Малић и многи други, већи број сниматеља и енг екипе. Организатори Бобан Богдановић и Биљана Јовановић.

Монтажери Милица Живојиновић, Коста Бабић...

Рачунар је не сумњиво један од највећих проналазака наше цивилизације. Појава јефтиних и моћних рачунара који престављају отелотворење микроелектронске револуције, трансформисала је свакодневни живот на овој нашој малој планети, отворила је могућност да се повећа продуктивност у послу. Микроелектроника је помогла човеку, не само да машине рутинске послове обављају муњевито, прецизно и поуздано, већ је омогућила да се машинама дају инструкције за обављање интелектуалних послова па и за одлучивање...

У претходним вековима људи су углавном били у стању да се изборе са негативним друштвеним променама које је довела индустријска револуција. Иако се са последицама индустријализације, попут загађења околине, човек још увек бори, преовладало је мишљење да су предности усвајања индустријализације већи него недостаци... Међутим утицај рачунарске револуције се још увек одвија. Позитивни аспекти њеног утицаја су добро познати. Створила је праву поплаву пратећих феномена компјутеризације готово у свим областима живота. Ипак да ли су све те промен позитивне?

Изнедрена из математичких принципа и комбинаторике јединице и нуле, дигитализација је нашла своју примену у баш свим сегментима људског постојања. Формирала је нову дигиталну слику, унапредила начине до којих се долази до нових информација. Храбро је упловила и у свет виртуелних комуникација...

Уредница и сценаристкиња је Оливера Косић, а редитељ Рамадан Демировић