Трезор

Сењски рудник - Почеци стварања рударског насеља Сењски рудник датирају из времена око 1853. године, тј. од проналаска руде угља и почетка експлоатације тог рудног богатства, па је тако Сењски рудник једно од најстаријих насеља у Србији. Музеј рударства и угљарства је три године после отварања заједно са непосредном околином проглашен спомеником културе од велике важности. Посетилац може да разгледа оставе простог рударског алата из античког и римског доба, оставу простог рударског алата за откопавање, оставу механизованог рударског алата, више збирки лампи за осветљење у рудницима, рударске машине за механизовано откопавање угља, геолошко-рударске карте, затим збирке фотоса са рударским мотивима и збирку архивске грађе везане за рударство. На поставци је приказан документарни развојни пут рудника, радничког и синдикалног покрета, прва дирекција рудника изнад Александровог поткопа, једног од првих јамских улаза у XIX веку. Поред ових простора, посетилац може да разгледа и столарску, машинску и ковачку радионицу. Емисија о Сењском руднику припада циклусу репортажа Редакције за историографију о музејима у Србији - чланицама Заједнице научно-техничких музеја које Телевизија Београд до сада није снимила; у оквиру истог циклуса реализоване су емисије о Музеју науке и технике и Музеју српске медицине.

** Учествују: кустос музеја Милош Николић; рудари Зоран Миленковић, Драган Јањић; пословођа Звонимир Жмидер, рударски техничар Јованка Матић и други

** Консултант Рифат Куленовић, сниматељ Војислав Поповић, асистент сниматеља Душан Николић, расветљивач Бранислав Димитријевић, сниматељ звука Александар Арнаутовић, организатор Милка Јовановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Марко Драгојевић, секретарица режије Јелена Суџук, редитељ Предраг Синђелић

** Снимано 20/21.07.2006, премијерно емитовано 24.08.2006, репризирано 10.09.2009; Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић

Музеј Српског лекарског друштва - емисија је посвећена установи која сабира, изучава и презентује експонате везане за историју медицине на нашем простору. Као и други научно-технички музеји и овај је највише упућен на историјско цивилизацијске специфичности друштва које представља. Све бржи ритам технолошког напретка често успоставља нове границе музеолошког вредновања експоната, а специфичност овог музеја је да изложбени сегменти нису музејска реконструкција већ су до скора имали употребну вредност. Музеј представља његов кустос, доктор историје медицине Будимир Павловић.

** Учесник др Будимир Павловић

** Сниматељ Вељко Јевтовић, асистент сниматеља Милорад Шево, сниматељ звука Бојан Ковачевић, микроман Владимир Миливојевић, расветљивач Бранислав Димитров, уредник истраживач Весна Игњатовић, аутор Маја Сковран

** Снимано 27.12.2005, премијерно емитовано 22.02.2006, репризирано 10.09.2009; Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић