Трезор

Каменко Катић рођен је 25. марта 1935. у Ђурђеву, код Новог Сада. 1953. године завршава Средњу ветеринарску школу у Шапцу. Дипломирао је на Филозофском факултету (група за етнологију). За време студија почео је да ради као спикер у Радио Титограду, а затим у Радио Сарајеву. Од 1. јануара 1962. је у Телевизији Београд, где дуги низ година припрема и презентује временску прогнозу. Затим прелази у Документарни програм, где је као аутор, водитељ и уредник реализовао преко 300 репортажа о људима и њиховим судбинама.

Поетика прогнозирања времена: Од умешности извештача до поверења гледалаца -  дипломски рад Милене Марковић на Факултету за медије и комуникације, смер Комуникологија, предмет Поетика аудио-визуелних медија, ментор проф. др Станко Црнобрња. Каменко Катић је један од првих, али и најпознатијих телевизијских извештача прогнозе времена на нашим просторима. За њега се може рећи да је поставио стандарде за метеоролошке извештаје на телевизији. Како је стекао велику популарност и безусловно поверење телевизијских гледалаца, питање је на које покушава да одговори овај видео рад. Документарна емисија је сачињена од архивских снимака Катићевих прогноза времена, фотографија, разговора са Каменком Катићем, као и изјава Биљане Вранеш, презентерке временске прогнозе и Недељка Тодоровића, метеоролога. У овој документарној емисији је показано да је Каменко Катић стекао, али и задржао поверење гледалаца својом специфичном поетиком извештавања времена, умешношћу, харизмом, али и професионалношћу и тешким новинарским радом.

** Учесници: Каменко Катић, Биљана Вранеш, Недељко Тодоровић, саговорник Милена Марковић

** Сниматељ Андреј Оштрнбек, асистент сниматеља Горан Плавшић, сниматељ звука Драган Ушендић, расветљивач Драган Урошевић, организатор Гордана Грдановић, уредник Бојана Андрић; графичка обрада, монтажа и реализација Милена Марковић

** Снимано октобра 2012, премијерно емитовање

Портрет репортера Николе Бибића - репортажа за Недељно поподне. Никола Бибић (Загреб, 20.04.1923 - Београд, 21.02.2001) један од најзначајних послератних фоторепортера, радио је у "Борби". Овековечио је многе догађаје и људе послератне Југославије и снимио неколико фотографија које су остале упамћене, између осталих чувена је фотографија на којој Моша Пијаде наслоњен на руку дрема у празној сали Народне скупштине, за време паузе. Бибић у овој репортажи прича како је снимао  председника Тита током боравка у Белом двору, Карађорђеву, Брионима и другим местима, о земљотресу у Скопљу и емоцијама које заувек памти, а и о вратоломном слању снимљеног материјала из Скопља у редакције "Борбе" и "Вечерњих новости". Био је близак пријатељ са чувеним "Политикиним" фоторепортером Стевом Крагујевићем, прича о њиховом дружењу и сарадњи на експедовању снимљеног материјала до конкурентских редакција. 

** Учествују Никола Бибић и Каменко Катић

** Аутор Каменко Катић, сниматељ Миодраг Павловић, сниматељ звука Александар Арнаутовић

** Премијерно емитовано 17.04.1977, Редакција забавног програма

Папир пре свега, Живот је живот - емисија снимљена на сметлишту крај Новог Сада. За један дан снимљен је живот неколико десетина породица које су се сместиле крај депоније градске чистоће. Скупљајући отпад зарађују новац који би једног дана требало да им обезбеди бољи живот. Не може се рећи да су сви из сиромашних породица, многи имају савремено опремљене куће у околини Новог Пазара или Параћина, али овде на депонији живе чергарским животом. Скупљача има много, па тако кад наиђе возило са отпадом настаје прави грабеж и отимачина. Не скупља се само метални отпад, важан је и папир, а каткад се нађе и неки племенити метал. На депонији има свега, људи у контејнере бацају често и вредне ствари па се и то узима, а затим препродаје. Неки стари скупљачи причају да су налазили и делове људског тела, што се наравно пријављује полицији. За ову емисију 1989. година Каменко Катић је добио Годишњу награду "Светозар Марковић" Удружења новинара Србије.

** Аутор Каменко Катић, продуцент Раде Пејчиновић, сниматељ Миодраг Павловић, сниматељ звука Александар Арнаутовић, монтажер Верица Баронијан