Култура Срба у Хрватској: Кордун

Како су на граници били Срби крајишници, они су прозвани Кордунашима, односно граничарима. Аустријски цар их позива још од 17-ог века да бране хришћанство и западни свет од турака и исламизације. Зато добијају повластице али имају и обавезу ратовања. Отуд и стихови:

"Ој, Крајино, крвава хаљино!

Крвав био ко те и створио.

Ој цар царује, граничар тугује.

Са њим туга и пушка другује.

Никад не зна шта му судба спрема,

када падне, он ни гроба нема.

Нити има гроба ни имена.

Туђа је земља голема."             

Током 17, 18 и 19 века Кордунаши су водили око педесет великих оружаних сукоба за Хабсбурговце и гинули за њихове генерале. У првом светском рату масовно се као добровољци прикључују српској војсци.  Није био крај страдању - у другом светском рату смртно је страдао сваки трећи становник Кордуна. Отуд и стихови "на Кордуну гроб до гроба, тражи мајка сина свога".

Кордун је пркосан и после последњег рата и Олује када је протерана већина српског становништва. Бакићев споменик још увек поносно стоји на Петровој гори изнад партизанске болнице. Кордун је дао великог добротвора Владимира Матијевића, оснивача "Српског привредног друштва Привредник" које ће школовати и на занате послати десетине хиљада српске деце, великог рефотматора језика – човека од кога је Вук Стефановић Караџић који се лечио у бањи Топуско - преузео језичко правило једно слово - један глас - Саву Мркаља, лексикографа Милана Вујаклију, проту Николу Беговића – духовног учитеља Николе Тесле који је имао велики утицај и на Владимира Матијевића; владику и песника Лукијана Мушицког сахрањеног у манастиру Доњи Будачки, Ћаницу Опачића, сакупљача народног блага и многе друге.

О Кордуну разговарамо са Владиком Герасимом, епископом горњокарловачким, историчарем Чедомиром Вишњићем, Сенком Цревар, председницом пододбора Просвјете из Гвозда, Милетом Боснићем, Николом Лунићем - председником данашњег фонда "Привредник" у Загребу и многим другима.

Директор фотографије Милан Станић, монтажер Бојан Филиповић, дизајн звука Небојша Драгићевић, сниматељ звука Зоран Карајиловћ, колор корекција Никола Станкић, сценограф Мирјана Андрејевић, редитељка Милица Микић Солдатовић, уредница и сценаристкиња Наташа Дракулић.