Има нас

Много је времена прошло откако су под крфским маслињацима издисали српски војници. На овом грчком острву, тада је никло 27 гробаља, у којима је, као и у Плавој гробници, сахрањено око 10.000 српских војника и регрута.

Исто толико је породица у Србији, које су своје најмилије, показало се, узалуд чекале.

По окончању Другог светског рата, о крфској епопеји се ћутало. После деценија заборава, прво је, средином осамдесетих година прошлог века, уређен плато испред маузолеја, потом је 1993. године отворена Српска кућа на Крфу - јединствени музеј посвећен тим данима агоније и славе, а онда и српска радња, заправо гостопримница, за све који желе да сазнају нешто више о боравку Срба на Крфу.

Основано је Друштво грчко-српског пријатељства, братимили се градови из Србије и Грчке, све више и чешће деца и омладина организовано долазе да упознају крфске стазе којима су ходили њихови преци, и где је домовина била њихова најважнија реч.

Крфљани су били затечени, а потом изненађени, не само бројем тих придошлих људи, већ и њиховим понашењем – смерношћу, поштењем, а надасве жељом да се што пре врате у Србију. У сећањима Крфљана, Срби су остали као посебни људи: весели и насмејани, упркос несрећи која их је довела на ово острво. А када су одлазили, на Солунски фронт, грчки новинар Ландис је поздрављао српску војску речима „ идите децо”…

Православно спортско удружење „Свети Срб и ја", од 2012. године, бригу о овом наслеђу доживљава као своју обавезу. И не само то: радећи са талентованом децом, обрађује теме традиције, културе и вере, са посебним освртом управо на овај историјски период и боравак наше војске и народа на Крфу од 1916-1918. године. Долазе најталентованији ученици из Србије, Републике Српске, Федерације БиХ, Северне Македоније и Црне Горе, упијају мирисе и боје, а пре свега, постају свесни огромне, поштовања вредне, жртве својих предака. Ове године, а прошле је то било први пут, на Виду је служена света архијерејска литургија.

Прзанични дани обојени су истом емоцијом, па тако домаћини и гости дају снагу овом догађају.

О томе се, овде ради. О разумевању. О, неминовно, посебном осећању са којим се одлази са Крфа. И жељи да дођемо поново. И то је онда посета и нашима, који одавде нису могли да се врате – то је поштовање које исказујемо сенима својих предака, да не буду тужни, да знају да их нисмо заборавили.

Уредник емисије: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажер: Горан Дамљановић