Небеско предворје, први део

Сваки долазак у Непал је празник. У овој азијској држави постоји нека космичка енергија које нема на другим местима. Долазак у Непал је, заправо, пут у неизвесност са пуним кофером проблема који ненадано нестану када угледате очаравајући Хималајски масив. То је привилегија, сан свих планинара али и многих верника, авантуриста, путника намерника. Хималаји су задивљујућа природна креација на нашој планети. Сурова, недоступна, тајанствена земља - одузима дах својом величанственошћу, висинама које парају небо. Ова планина изронила је пре око 70 милиона година из Тетисовог мора. Простире се на потезу од Нанга Парбата у Пакистану на западу, до Намче Барва на истоку, дужине око 2 400 километара. Царство снега и леда широко је 250 километара. Занимљиво је да је највиша тачка Хималаја – Монт Еверест, заправо стена настала од морског кречњака. У хиндуистичкој религији, Хималаји су препознати као GIRI-RAJ, у преводу - краљ планина. Староседеоци сматрају да су Хималаји свето место и верују да је пребивалиште богова. Непалци називају Еверест - Сагармата, што значи „Чело на небу”, а Тибетанци Чомолунгма - „Мајка богиња свемира”.

Током боравка на Хималајима тим планинара из Србије, Црне Горе, Хрватске и Мађарске препешачио је на путу до Еверест базног кампа и назад 128 километара. Сликом вас водимо до престонице Шерпаса, Намче Базара, једне од највиших галерија на свету, на скоро 4 000 метара висине, у живописна села Соло Кумбу региона, чувени будистички храм Тјенбоче. Подно ове будистичке светиње је Долина рододендрона, једна од најлепших висоравни на Хималајима.

Овде свакодневно доживите нешто ново. Висећи мостови премрежили су окомите кланце дубине преко 100 метара. Некада дрвене направе склепане како се имало и могло замениле су пре неколико деценија металне сајле које донекле уливају поверење да ћете безбедно, са једне стране окомите литице прећи на другу. На висећим мостовима везују се молитвене заставице и мараме. Тако ћете умилостивити богове да допусте боравак у небеском предворју. Катасрофалан земљотрес који је 2015. задесио ово подручје, када је страдало готово осам хиљада људи а скоро 20 хиљада је повређено, потпуно је тектонски променио рељеф на Хималајима. Успон до Горак шепа је сада много напорнији него раније. Потребно је пуних 12 сати пењања до чувене хималајске Црне стене.

Успон је најпре лаган а затим од Горак шепа врло стрм и тежак. Честе су лавине са Ло ла превоја које се скоро свакодневно обрушавају близу Еверест базног кампа. Корак по корак, кратка пауза за удисај... и капија Небеског предворја је отворена. Од Калапатара, Монт Еверест удаљен је свега седам километара.

Долазак у милионску престоницу Непала, Катманду, је празник за сва чула, боје, укуси, мириси... Патан палата је раскошни комплекс са музејском збирком која води кроз вишевековну историју овог дела света. Грађена је од хоризонталних плоча и греда са дубоким надстрешницама преко балкона које се надносе над фино исклесаним потпорним зидовима.

Лепотом привлачи краљевска палата коју је пројектовао чувени непалски архитекта Арнико као и храм Свајанбунат. Ту је увек живо јер је много људи око ступе. Корачају у смеру казаљке на сату вртећи молитвене ваљке. Шарене заставице представљају мантру и све док вијоре на ветру, кажу будисти, то је добар знак јер се земља окреће. Овај део Катмандуа многи називају Градом мајмуна. Верници их сматрају светим животињама...

По лепоти истиче се палата Хануман Дока. Широм старог дела Катмандуа је на стотине капела у којима има много праха и боја. Већина Непалаца има црвену тачку на челу, познатију као Тика.

Најинтересантије је у Тамелу, делу града где се током дана сјати на хиљаде људи. Ту се могу чути сви могући језици света. Новчана јединица ове Хималајске земље је рупија. Нама из Србије је лако да израчунамо колико шта кошта јер је једна рупија скоро као наш један динар.

У храму Гар живи богиња Кумари. Жива богиња. То је десетогодишња девојчица коју бирају свештеници широм Непала. Потребно је да испуни 32 критеријума да би постала божанство (да је одличног здравља, да није пролила ниједну кап крви...) Кумари, на непалском значи девица. До пубертета она води посебан, тајновит и привилегован живот. Није јој дозвољено да иде у школу, да се игра напољу или чак додирне своје пријатеље. Последњег дана фестивала Јвалаки богиња се појављује међу грађане. Верује се да Кумари доноси добру бербу, просперитет и срећу. Жива богиња не додирује ногама земљу. Носе је монаси или седи на трону. Кумари престаје да буде богиња са првим знацима зрелости.

Хималаји су, кажу будисти, последње уточиште, место где време стоји, где човек осети само да је прах у космосу, где људи не потчињавају природу себи већ јој се прилагођавају и живе у складу с њом, где пријатељство није само излизана реч, где је осмех основни начин комуникације, где добра дела одјекују годинама и препричавају се уз огњиште. „Намасте”, рекли би припадници Шерпа народа, што значи - бог је у теби. То је магична реч која отвара капију Небеског предворја.

Уредник редакције: Јелена Божовић

Сценарио, камера и монтажа: Драгослав Гогић

Оператор дрона: Ненад Трипковић

Производња: Радио-телевизија Србије, Дописништво Крушевац