Великани: Владимир Ћоровић

Уочи балканских и Првог светског рата Владимир Ћоровић се придружио новом нараштају у БиХ, младим, свежим и полетним интелектуалцима, који су стремили заједништву Муслимана, Срба и Хрвата.

Те идеје аустроугарски режим сматрао је врло опасним. Да би их осујетио, покренуо је низ велеиздајничких судских процеса. На бањалучком процесу поднета је тужба против Владимира Ћоровића. Осуђен је на дугогодишњу тешку робију. Амнестиран је након три године. Од проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца његов друштвени утицај нагло је растао.

Велики број Ћоровићевих дела није угледао светлост дана. "Оставио је у рукопису", према речима Радована Самарџића, "толико списа, добрим делом већ припремљених за штампу, да би само то за неког другог научника значило добар животни биланс." Велики део преписке однели су Немци. На списку непријатеља Трећег рајха које у Југославији треба уклонити његово име је на првом месту. Судбина је одредила другачији животни епилог овом универзалном научнику. Имао је 56 година када је погинуо у авионској несрећи изнад Грчке 12. априла 1941. Остале су његове пророчанске речи: "У нас је пре било и сувише трагања за оним, што нас је растављало. Данас морамо тражити оно што нас спаја. У осталом, не морамо тражити. Ми имамо само да наставимо дело, које су наши мудри и видовити предчасници давно већ почели и готово доградили, а које смо ми, у данима свог наивног националног слепила, потцењивали или ниподаштавали уопште..."

Уредник и сценариста: Момир Карановић
Редитељ: Иван Поповић

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије