Чекај ме ја сигурно нећу доћи

Упркос Банетовим саветима, Алек и даље зове Теодору,која се у међувремену заљубила у Немању.

Теодора, колико год била одлучна и чврста када се виђа с Алеком, толико је снисходљива и беспомоћна кад проводи време с Немањом. Проблем је у томе што се Немања није заљубио у њу, већ у у Марину, неколико година млађу девојку.

Нажалост, Марина није заљубљена у њега. Њу јако привлачи Алекова "словенска депресија". Она не зна да је разлог његовом "шарму очајника" бродолом с Теодором и мисли да је Алек такав сам по себи.

Свако од њих дао би све на свету да буде с оним ко га у том тренутку не жели. Свако је чврст као камен према оном до кога му није стало, а у исто време мекан као памук према ономе кога би да освоји.

Тако се ствара емотивни систем спојених судова, зачарани љубавни круг у којем свако за сваким пати и свако сваког злоставља и мучи, а у чијем центру се налази Бане, као сведок свих емотивних гордости и посртања. Он је власник кафића у који сви они излазе, њему се сви исповедају и жале, а он нема коме.

Разара га онај познати синдром "најбољег друга". И тако, док они доживљавају емотивне трзавице и ломове, Бане тоне у све дубљу депресију. Међутим, из иностранства, са постдокторских студија, враћа се Дејана, Банетова велика љубав из гимназије.

Улоге: Милош Самолов, Мирјана Карановић, Гордан Кичић, Милица Михајловић, Бранислав Трифуновић, Вања Ејдус, Петар Божовић, Јелена Ђокић, Даница Максимовић, Љуба Бандовић, Тања Пјевац и други.