субота, 16. окт 2021, 18:40
313: У Константинопољу је исто служити цару и Богу, 8-14
Константин Велики је имао обичај да каже: Постати цар је ствар судбине, али ако је снага судбине наменила човеку да влада, он мора тежити да буде вредан империје!
После најдужег грађанског рата у историји Римског царства, који је трајао осамнаест година, апсолутна моћ се нашла у рукама једног владара. Константин Велики је напокон могао да је употреби за мирнодопске циљеве. Једна од првих одлука била је подизање нове римске престонице на Истоку, Роме секунде.
Цар Константин није поседовао неко велико богословско образовање, међутим он је мудро проценио да би за хришћанство било добро да буде уједињено, да се око неких важних питања постигне договор и да престану сталне расправе. Тражио је да се постигне договор на највишој инстанци, то јест, на Васељенском сабору, и он га је сам сазвао у Никеји 325. године. Чак је на располагање ставио и своју палату у којој ће заседати сви епископи.
Учествују: проф. др Радивој Радић; епископ бачки др Иринеј; др Оливер Томић; проф. др Жика Бујуклић; проф. др Радомир В. Поповић; академик Ненад Камби; проф. др Василис Катсарос; проф. др Фабрицио Бисконти; кардинал Равази; Анђело ди Берардино; проф. др Ђовани Марија Вијан.
Уредник серије: Божидар Николић; главни стручни консултант и сценариста: проф. др Радивој Радић; редитељ: Татјана Феро
Сниматељ: Васко Васовић; монтажер: Марко Драгојевић
реприза, 17. октобра у 2:15 и 10:12
.jpg "Ања ђорђевић и Борис Миљковић (Сања Милић / Сања Милић)")
Коментари