Србија вечерас у борби за финале Евросонга у Бечу – „Лавина“ затвара прво полуфинале

Већ са првим тактовима, наши момци су показали да нису дошли само да певају. Наступ је много дивља и унапређена верзија онога са националног избора, а енергија коју доносе је невероватна.

Чланови бенда носе костиме налик оклопима, а певач Лука Аранђеловић користи мач забоден у стену као сталак за микрофон. Сцена је испуњена ватром и пиротехником толико интензивном да су новинари известили да су „осетили топлоту на лицу" – а надамо се да ће ту врелину осетити цела Европа.

Крај мене је њихова прва песма на српском, што јој даје посебну искреност и снагу. Она спаја сирову енергију метала са дубоко личним текстом о борби унутар токсичне везе. Брзи кадрови и моћна енергија на сцени савршено преносе ову емотивну олују, док Лука демонстрира изузетне вокалне способности, комбинујући моћно "growl" певање са дирљивим, емотивним деоницама.

Бенд чине Лука Аранђеловић, Павле Аранђеловић, Андрија Цветановић, Павле Самарџић, Никола Петровић и Бојан Илић.

Након што јој је пандемија ускратила наступ 2020, пољска певачица Алиша Шемплињска враћа се на евровизијску сцену. У Беч доноси моћну баладу Pray (Молитва), pесму која симболизује њену борбу за аутентичност.

Пут Алише Шемплињске до Евровизије био је дуг. Требало је да представља Пољску 2020. са песмом Empires, али је такмичење отказано. Њен долазак у Беч шест година касније прича је о упорности и уметничком сазревању. „Осећај је невероватан", кратко је поручила певачица.

Њена песма Pray није писана за такмичење. Комбинујући R&B, соул и госпел, нумера је, како је објаснила, „лична молитва о борби за снове" и повратку снаге након тешких тренутака у каријери и борбе са онима који су је спутавали.

Подршку је добила од публике, која јој је на националном избору дала убедљиву победу са преко 11.000 гласова предности. То поверење у њену аутентичност и музички правац за њу је, како каже, „оно што све чини посебним".

Сан Марино поново игра на карту проверених имена, шаљући на Песму Евровизије 2026. певачицу Сенит, којој ће се на сцени придружити светска поп икона Бој Џорџ.

Њихова диско химна Суперстар, са поруком о самопоуздању, иза које стоји тим искусних евровизијских аутора – међу којима су и Андерз Вретов, познат по хиту Фуего (Кипар 2018), и Томас Стенгард, који је радио и на Сенитиној претходној песми Адреналина.

Италијанска певачица еритрејског порекла, Сенит, трећи пут ће бранити боје Сан Марина. Евровизијској публици је позната по наступу из 2011. године, али и по енергичној песми Адреналина из 2021, када је на сцени угостила америчког репера Фло Рајду и заузела 22. место, што је један од бољих резултата за ову  малу државу.

Сцена прекривена огледалима, уз светла у дугиним бојама и пиротехника, као и екстравагантни сребрни костими за оба извођача наговештавају да Сан Марино овог пута не препушта ништа случају у борби за што бољи пласман.

Представник Литваније на Песми Евровизије, Лајон Сека, свој наступ описује као филмско искуство. Његова песма Sólo Quiero Más (Само желим више) спаја театар, готику и високу моду и обећава један од визуелно најупечатљивијих наступа године, а његов изглед употпуњује сребрна шминка за мрачну и екстравагантну естетику.

Иза овог лика стоји Томас Аленчикас, уметник са дипломом из музичког позоришта, познат и по повезаности са дрег културом. Његова песма Само желим више, чији је коаутор, музичка је изјава о жељи и претеривању, што се савршено уклапа у његову сценску персону.

Наступ садржи и дозу аутоироније кроз енглеске титлове и кратко пребацивање у црно-белу технику. Иако је Сека након прве пробе признао да има проблеме са вокалима због болести, ваљда му то неће умањити шансе за пролазак у финале.

Након два узастопна неуспеха, Белгија на 70. Песму Евровизије шаље Есилу. Њена електропоп нумера Dancing on the Ice носи поруку наде, са циљем да прекине лош низ и врати земљу у велико финале.

Есила, правим именом Алис Ван Есбек, певачица је из Валонског Брабанта. Јавност ју је упознала као финалисткињу такмичења The Voice Belgique 2021. године, а већ има евровизијско искуство као чланица хора на такмичењу Eurovision Choir 2019.

Њен стил је мешавина попа, џеза и фанка.

Песма Dancing on the Ice, електропоп нумера са оријенталним призвуком, Есила описује као „химну одлучности младих", која позива на истрајност упркос потешкоћама.

За Есилу, одлазак на Евровизију представља, како каже, остварење дечјег сна.

Немачку у Бечу представља Сара Енгелс, свестрана уметница, са песмом Fire. Као чланица „велике петорке", она има директан пласман у финале, али њене амбиције сежу много даље од самог учешћа.

Иначе, Сара Енгелс је у Немачкој познато лице. Славу је стекла 2011. као финалисткиња такмичења Deutschland sucht den Superstar. Од тада је изградила успешну каријеру, побеђујући у емисијама попут Твоје лице звучи познато и Плес на леду, а опробала се и у мјузиклу, играјући главну улогу Сатине у келнској продукцији Мулен Ружа.

Ово богато сценско искуство, како каже, даје јој самопоуздање за евровизијски наступ.

Песма Ватра (Fire) је спој савременог попа и плесне продукције, са личном поруком о оснаживању и проналажењу унутрашње снаге.

На питање шта би желела да каже себи након финалне вечери 16. маја, одговорила је: „Желим да могу да кажем да сам дала све од себе и остала верна ономе ко сам. Ако успем да инспиришем макар једну жену да поново пронађе своју унутрашњу ватру, онда сам већ победила."

Израел је на Песму Евровизије у Беч послао Ноама Бетана, кантаутора француско-јеврејског порекла, са тројезичном поп песмом Мишел о токсичној љубави, док такмичење потреса бојкот пет земаља због учешћа његове државе.

Двадесетседмогодишњи Бетан, пева на хебрејском, француском и енглеском нумеру Мишел, коју је писао са прошлогодишњим представником Јувалом Рафаелом и представља одмак од недавних израелских песама са националном поруком.

Прво је привукао националну пажњу својим хитом Buba, који је постао вирална сензација. Године 2023. објавио је свој дебитантски албум Me’al HaMayim“, дубоко лични пројекат написан током интензивног креативног периода који га је етаблирао као убедљивог извођача и текстописца.

После две деценије, враћа се на евровизијску сцену, са песмом Too Epic To Be True која говори о љубави која се чини нестварном, а потписује је познати естонски аутор Свен Лехмус. Нумера је за Евровизију добила снажнију рок обраду.

Група коју чине Лена Курма, Пирет Јервис и Керли Кивилан позната је по хитовима с почетка 2000-их и наступу за Швајцарску 2005. године.

„Ванила Ниња“ је, као природан пут за бенд оваквог имена, лансирала свој сладолед 2003. године и од тада је најпродаванији сладолед у Естонији. Доступна су четири укуса: ванила, чоколада, карамела и мента.

Естонија у такмичење улази са оптимизмом, после прошлогодишњег трећег места.

Песма Нова зора, коју потписују Борис Суботић, Марко Дрежњак и Лука Јовановић, говори о непрестаној борби жена за своје место у друштву. Стиховима „Лијепе жене, јаке као стијене... Родила се нова зора", Тамара шаље поруку наде и оптимизма за бољу будућност.

Млада уметница из Котора, која студира на Факултету музичке уметности у Београду, и у својим ранијим песмама бавила се оснаживањем жена, чиме је постала узор млађој публици. Њен евровизијски наступ биће врхунац те мисије, спајајући снажну поруку са визуелним спектаклом.

Одгајана у музичком окружењу и класично образована као флаутисткиња, Тамара је почела да наступа у младости. Њена рана страст према музици брзо се развила у професионалну каријеру која комбинује снажан вокални израз, сценско присуство и уметничку аутентичност.

Жељна да настави да усавршава своју уметност, певачица тренутно студира сценске уметности на Факултету музичке уметности у Београду.

Финску ове године представља необичан спој двоје афирмисаних уметника. Линда Лампениус (56) је међународно призната виолинисткиња класичне музике, која је као вундеркинд наступала широм света још од детињства.

Њен партнер на сцени је двадесет година млађи Пит Парконен (36), популарни поп-певач који се прославио у финској верзији такмичења Идол. Њихова сарадња започела је током рада на песми Liekinheitin (Бацач пламена), када је Линда предложила Парконена као идеалног певача.

Њихова нумера, коју изводе на финском, описана је као спој модерног нордијског попа са елементима рока и виртуозним деоницама виолине. Песма говори о страственој, али истовремено опасној и деструктивној љубавној вези, користећи метафору „бацача пламена" да дочара однос који истовремено пружа топлину и наноси опекотине.

Као потврду Линдине изузетности, Европска радиодифузна унија (ЕБУ) направила је преседан и дозволила јој да своју виолину свира уживо на сцени, иако правила налажу да сва инструментална музика мора бити унапред снимљена.

Од самог почетка, Финска је избила на прво место на листама фаворита.

Песма Per sempre sì – Заувек да, слави вечну љубав и завет који двоје људи везује за цео живот.

Стихови прате путовање једне везе, од несигурних почетака до одлуке о заједничкој будућности. „Бићемо ти и ја заувек, везани за цео живот", пева Да Винчи, зато је на бини и млада.

Нумера је снажно одјекнула код публике, стигавши до другог места на италијанским листама уз златни тираж, а забележила је успех и на листама у Хрватској, на Малти и у Швајцарској.

Сал Да Винчи, рођен као Салваторе Мајкл Сорентино у Њујорку 1969, уметник је са каријером дугом више од четири деценије. Потекао је из уметничке породице – његов отац Марио Да Винчи био је познати певач и глумац – а на сцени је дебитовао са само седам година.

Његов свестрани таленат водио га је кроз позориште, филм и богату музичку каријеру укорењену у наполитанској традицији. Са 14 објављених албума, победа на Санрему 2026. представља круну његове дуге каријере.

Група „Бзикеби" (Пчелице), коју чине Гиорги Шиолашвили, Маријам Татулашвили и Маријам Кикуашвили, постала је феномен након победе на Дечјој песми Евровизије 2008. са песмом Бзз.. изведеном на измишљеном језику. Након дуже паузе, поново су се окупили за наступ на јубиларној 70. Песми Евровизије.

Њихова песма On Replay је динамична денс нумера о препуштању тренутку. Музику потписује Гига Кухианидзе, аутор бројних евровизијских хитова, док је текст написала Лизи Поп, такође бивша представница на дечјем такмичењу.

Трио наступа у црно-жутим костимима, као омаж свом чувеном наступу. Након победе у Лимасолу, на Кипру, група се вратила у Грузију и објавила албум „Забузеи“, који је био хит међу младима широм земље. 

Група се поново нашла у центру пажње на Дечјој Евровизији 2025, где су се окупили да би наступили као један од извођача у ревијалном делу. Њихов наступ нове песме We Don't Sleep изазвао је велику узбуну на интернету, а многи су се питали да ли је то знак да би бенд коначно могао да направи дуго очекивани прелазак на такмичење за песму Евровизије.

Петочлани састав „Бандидос до Канте“, пријатељи из детињства из регије Алентежо, доноси спој традиционалног певања „Канте Алентежано", које је под заштитом Унеска, и поп елемената. Група је стекла популарност у земљи након неколико успешних сарадњи и радијског хита Amigos Coloridos.

Ружа (Rosa) је носталгична балада о изгубљеној љубави, која користи башту и руже као метафору за успомене. Текст дочарава осећај чежње и чувеног португалског „саудаде"

Групу чине Мигел Коста, Дуарте Фаријас, Франциско Рапосо, Луис Алеишо и Франциско Пестана.

Њихова победа на националном избору догодила се у сенци контроверзи. Због позива на бојкот такмичења због учешћа Израела, били су једни од само два извођача спремна да представљају Португалију. Иако други по гласовима жирија, убедљиво су освојили публику.

Многи хвале аутентичност и уметничку дубину песме, описујући је као „дах свежег ваздуха". Истиче се да Португалија остаје верна својој култури. Да ли ће Ружа освојити публику, остаје да се види.

Иако Ферто на први поглед звучи као енергична, плесна нумера са рефреном који се лако памти, њена суштина је далеко комплекснија.

Песма је оштра критика конзумеризма и „сталне потребе коју имамо као људи да купујемо све више ствари, чак и када имамо довољно“, како је објаснио Акилас. Текст, који садржи фразе на грчком, шпанском и француском, набраја луксузне предмете попут некретнина, скупих сатова и јахти, иронично истичући празнину материјализма и емоционалне рупе које покушавамо да попунимо стварима.

Ова тема је дубоко повезана са његовим личним искуством. „Припадам генерацији која је одрасла током финансијске кризе, тако да је већина нас одрасла са осећајем да нешто недостаје“, рекао је Акилас у једном интервјуу

Песму је посветио својој мајци, коју описује као „хероја“ због жртава које је поднела за своју породицу. Стихови „Види мама, све оно чега смо се одрекли некад... Купујем ствари да попуним празнине“ директно осликавају ову емотивну позадину.

Рођен у Серу на северу Грчке, Акилас (27) је пре музичке каријере радио као кувар и певач на крузерима. Прекретницу доживљава 2021. захваљујући популарности на Тик-току, а затим скреће пажњу јавности учешћем у такмичењу The Voice of Greece.

Песма се високо котира на кладионицама, па се Грчка нада да би Акилас могао донети другу победу.

Петочлани састав, који чине Инка Вечерина Перушић, Јудита Шторга, Корина Оливиа Рогић, Лара Бртан и Марина Рамљак, убедљиво је победио на Дори, освојивши и гласове жирија и публике.

Песма Андромеда истражује теме генерацијске трауме и отпора, а инспирисана је старом праксом „сицања" – традиционалним тетовирањем жена римокатоличке вере у Босни и Херцеговини које је служило као симбол идентитета током османске владавине. Стихови попут „Док палиш свијећу питај своју баку, зашто је кћери рађала у страху" говоре о преношењу бола и отпора.

Група истиче да песма није критика, већ универзална прича о борби за слободу. Сам назив симболизује незаустављиву снагу женских права, попут галаксије која се приближава.

Аутори песме су Филип Лацковић и Томислав Росо, уз српску певачицу Зорју (Зорица Пајић) и њеног супруга Лазара.

Некада позната као мистериозна Фрoкен Снуск (Неваљала госпођица), двадесетчетворогодишња Фелисија Ериксон сада као Фелисија представља Шведску на Песми Евровизије са енергичном електро-поп химном My System.

Фелисија је шведској публици постала позната као глас иза пројекта "Фрокен Снуск", наступајући под ружичастом балаклавом (фантомком). Након сукоба са продуцентом, напустила је улогу 2025. и започела соло каријеру, задржавши препознатљиву маску.

Иако наступа под, по некима, „баксузним" редним бројем два, Фелисија је самоуверена: „Немам времена да не продјем даље. Ако се то деси, нећете ме више видети. Селим се из Шведске."

Иначе, Фелисија је изградила огромну базу пратилаца и присуство на друштвеним мрежама. У јесен 2025. године, објавила je први сингл под својим именом, Black Widow, а у фебруару 2026. године уследило је објављивање дебитантског ЕП-а.

Под својим псеудонимом Фрокен Снуск, учествовала је на Мелодифестивалену 2024 са песмом Unga oh Fria, која је постала велики хит на стриминг платформама.

Вративши се на такмичење као Фелисија 2026. године, једногласно је победила са песмом My Sistem, која је освојила и гласове публике и гласове међународног жирија.

После једногодишње паузе, Молдавија се 2026. године враћа на евровизијску сцену, а част да брани боје своје земље припала је реперу, певачу и текстописцу Сатошију. Његово право име је Влад Сабајук, а песму Вива, Молдова! написао је и компоновао сам. Описује је као љубавно писмо домовини.

Музички, то је енергичан спој хип-хопа и рока, прожет елементима традиционалне молдавске музике. Текст је на више језика – румунском, шпанском, италијанском, француском и енглеском – како би се приказала мултикултуралност Молдавије као раскршћа различитих утицаја.

Песма слави национални понос, породичне вредности и везаност за земљу. Додатни евровизијски печат даје и чињеница да је један од пратећих вокала Алиона Мун, која је представљала Молдавију 2013. године.

Сатошијев аутфит, украшен металним детаљима, носи и натпис „373", међународни позивни број за Молдавију, а подршку му је пред пут пожелела и председница државе Маја Санду.

Иако је ова позиција често незахвална, историја је показала да Молдавија уме да искористи памтљиве сценске наступе и етно мотиве како би се издвојила.

Посебна част да отвори прво полуфинално вече припала је истинској евровизијској краљици, Вики Леандрос, која изводи потпуно нови аранжман свог глобалног хита L'amour Est Bleu, песме са којом је представљала Луксембург управо у Бечу давне 1967. године.

Само сат времена пре почетка другог полуфинала Песме Евровизије, из Беча стижу вести које уливају оптимизам. Како јављају Душка Вучинић и Урош Марковић, супервизор делегације РТС-а, наша делегација са нестрпљењем ишчекује такмичарски део вечери, а расположење је на највишем нивоу.

Урош Марковић је, у директном укључењу у Дневник, пренео да је последња проба прошла изванредно.

„Атмосфера је одлична, у нашој делегацији момци су расположени, супер. Данашња проба је била баш, баш, баш добра. Све што смо тражили смо на крају крајева и добили, од пиротехнике до кадрова. Баш смо јако задовољни и једва чекамо да вечерас све крене", истакао је Марковић.

Иако је цео тим спреман, певач групе, Лука, није могао да се придружи укључењу због техничких, али и физичких захтева наступа. Његов костим, како је откривено, тежак је преко двадесет килограма, а с обзиром на то да се новинарска ложа налазила високо и да је до ње водио низ стрмих степеница, одлучено је да певач сачува енергију за сцену.

Симболика датума и подршка милионског аудиторијума

Додатну дозу самопоуздања делегацији даје и посебан датум на који наступају – 12. мај је дан који је златним словима уписан у историју српског учешћа на овом такмичењу.

„Данас је један посебан датум, дванаести мај је онај датум када је Марија Шерифовић у Хелсинкију победила. Па ето, просто размишљамо и у том правцу", нагласила је Душка Вучинић, алудирајући на наду да би се историја могла поновити.

Наступ групе „Лавина" пратиће једанаест хиљада посетилаца у бечкој Штад хале, али и више од сто педесет милиона гледалаца широм света који ће имати прилику да гласају.

Према правилима, публика у Србији вечерас неће моћи да гласа за своје представнике, већ само да здушно навија.

„Србија нажалост може само да навија, не може да гласа, али осећамо ту добру и позитивну енергију", поручили су из српског тима, сигурни да ће подршка стићи из дијаспоре и од обожавалаца Евровизије широм Европе и света.

Док милиони буду имали прилику да дају свој глас, публици у Србији остаје да пошаље најснажнију подршку и, како поручују из Беча, припреми се за спектакл, јер ће у наступу наших момака сигурно уживати.

Аустријски јавни сервис ОРФ представио је званичну маскоту 70. Песме Евровизије – пуфнасто створење по имену Аури. Осмишљен као амбасадор заједништва, он има мисију да у Бечу дочека посетиоце и промовише вредности јединства и креативности.

Пуфнасто створење љубичастих и ружичастих нијанси, са жутом крестом, разиграним пругастим чарапама и торбицом у облику евровизијског срца, Аури је осмишљен да буде „прави зрак сунца". Његово име потиче од латинске речи за злато, "aurum", а дизајн је инспирисан богатом уметничком и архитектонском баштином Беча. Детаљи попут златних слушалица и љубичастог носа у облику крофне дају му јединствен карактер.

Ипак, Аури је замишљен као много више од симпатичног лица. Као амбасадор Песме Евровизије 2026. он преноси поруку отворености, поштовања и радости заједништва, у складу са слоганом „Уједињени музиком".

Његов задатак је да пожели добродошлицу делегацијама и обожаваоцима и да, како наводи ОРФ, подстакне веру у себе и своје снове. Циљна група су људи свих узраста, са посебним фокусом на децу. Објављена је и дечја књига Аури – Шоу његовог живота, ауторке Ивон Лацина-Блахе, која приповеда о Ауријевом путу до велике евровизијске сцене, промовишући пријатељство и храброст. Поред турнеје са ауторком, Аури ће се појављивати и на Бечком маратону, као и у дечјим емисијама аустријског јавног сервиса.

Иако традиција маскота није редовна, Аури се придружује малој групи претходника као што су Еврокет (Загреб 1990), Евробирд (Малме 1992) и Лумо (Базел 2025).-