Споменик српским страдалницима Великог рата откривен у аустријском Браунауу

Свечано откривање спомен обележја, организовало је Културно удружење “Даница-Аустрија” на Војничком гробљу Браунау-Хазелбах. Након прогодних комеморативних обраћања, споменик су открили др Јозеф Пирингер, бивши гувернер Горње Аустрије и председник Удружења сениора Горње Аустрије (OÖSB), проф. др Франц Шаузбергер и проф. др Волфганг Рорбах председник Института региона Европе (IRE) и потпредседник Аустријско-српског друштва (ÖSG), као и Зоран Шијаковић, председник Културног удружења “Даница”.

Спомен обележје страдалницима Великог рата налази се на Гробљу логора ратних заробљеника "k. u. k. Kriegsgefangenenlager“ у Браунау на Ину, Аустрија. Идејни творац пројекта је историчар уметности Зоран Шијаковић, који је том приликом изјавио:

"Жеља је да се подизањем споменика пошаље порука мира у свет, тиме скрене пажња јавности на жртве логора ратних заробљеника у Браунауу и наравно, ода почаст свим страдалима.

По сазнању да на поменутом гробљу леже посмртни остаци покопаних Срба, удружење “Даница”, 2015. године, по први пут организује јавни помен страдалима, на Војничком гробљу у Браунауу. А даљим истраживањем и студирањем књига умрлих објављених од стране проф. др Гордане Илић Марковић и "Аустријског црног крста", долази до идентификације конкретних имена, сахрањених војника и цивила.

У Аустрији данас има 78 споменика ратних страдања Срба у балканским и светским ратовима, али на већини њих нема споменика, који би те српске трагове трајно обележио. Логор ратних заробљеника „k. u. k. Kriegsgefangenenlager“ у Браунауу на Ину, формиран 1914. године и бројао је у извесним моментима преко 30.000 војника и цивила, у највећем броју, руских и италијанских али такође и Мађара, Срба и осталих. Истраживања вођена у склопу реализације пројекта, потврђују долазак првих српских заробљеника у логор, 1915. године. С обзиром на велики број преминулих услед епидемија тифуса, шпанског грипа, али и лоших хигијенских услова, хладноће, глади и исцрпљености, исте године, у склопу логора, формирано је и гробље, на коме су сахрањивани заточеници.

Историјске чињенице јасно говоре, да су посмртни остаци заточеника, на гробљу логора ратних заробљеника „k. u. k.Kriegsgefangenenlager“ у Браунауу на Ину, сахрањивани у периоду од 1915. до 1918. године. Поменуто гробље данас је оаза мира и спомен обележје за 1.500 преминулих за време Великог рата о коме се брину "Аустријски црни крст" и Општина Браунау. Гробље је у протеклим деценијама претрпело неколико реконструкција, као и прекопавања и премештања посмртних остатака, те се више са сигурношћу не може дефинисати, где се тачно налазе остаци преминулих Срба", открио је Шијаковић.

Управо због чињенице да је гробље у протеклим деценијама претрпело неколико реконструкција, прекопавања и премештања посмртних остатака, удружење “Даница”, покренуло је иницијативу за постављање обележја по угледу на традиционалне споменике крајпуташе. Ова врста споменика најчешће је обележје погинулом покојнику коме се не зна гроб а распрострањена је у читавој Србији а нарочито у њеном западаном и источном делу.

На споменику, сачињеном од белгијског гранита (квадар са рељефом, 1,5 т.), величине 150x70x50 цм, уклесан је српски сељак са фрулом и епитафом. Епитаф је на српском језику и ћириличном писму, са преводом на немачки језик. Преводи на даље стране језике и само значење поруке, моћи ће се преузети са интернет странице, уз помоћ у споменик интегрисаног QР-кода. Стога ће на споменик бити уклесан затвореник са фрулом, односно музичким иструментом, уместо са оружјем!

"Као мотив, за уклесаног српског затвореника са фрулом на споменику, послужила је фотографија познатог фрулаша из Жупе, Ранка Чеврљаковића (1904-1984) из села Боботе. У Ранковом месту и данас се спомиње, да ниједно весеље није могло проћи, без његовог свирајчета", објашњава Зоран Шијаковић.

Геодетским мерењем од стране грађевинске компаније „Hütter & Wagner GesmbH“, установљени су параметри за изливање темеља, неопходног за постављање новог споменика на Војничком гробљу у Браунау на Ину. Од свог оснивања 1883. године, ова грађевинска компанија развила се у свестраног извођача, познатог по одличном квалитету градње и стручности.

Културно удружење Срба обележје посвећује својим колегама, музичарима, глумцима, ствараоцима, који су боравили па и страдали у сабирним логорима сличним оном у Браунау, о чему постоје бројни историјски списи и сведочења.

„Даница“ је основана крајем 1999. године у Салцбургу са циљем неговања и презентације културног наслеђа југоисточне Европе и простора Балкана у Аустрији. Оснивач удружења је музичар, кореограф и историчар уметности Зоран Шијаковић.

Након оснивања, удружење се посветило културно-уметничком и просветном раду, окупљајући својом делатношћу велики број присталица. Има играчки ансамбл и вокално- инцтрументални ансамбл чију сталну поставу чине некадашње студенткиње и студенти универзитета „Моцартеум“ у Салзбугу, који живе и раде широм дијаспоре. Ансамбл је гостовао је на скоро свим значајнијим бинама у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и на многобројним фестивалима широм Европе. Влада Горње Аустрије одликовала је оснивача удружења за његов досадашњи стваралачки рад. Седиште му је у Салцбургу.

Српски активиста, председник Зоран Шијаковић, Новосађанин по рођењу (1970.) матурирао је у средњој саобраћајној школи “Пинки”. Фолклором и музиком се бавио у КУД „Павел Јозеф Шафарик“. Студирао је историју уметности и интеркултурални менанџмент. Одлази 1991. године у Аустрију и ради као учитељ играња и наступа као соло плесач. Оснива (1999) у Салцбургу Удружење ументика “Даница”, које се бави музиком, игром, сликарством, књижевношћу и ширењем српске културе. Орагнизатор је многих културних манифестација: позоришне представе „Јелена и Јозеф“, „Кафана код Јеремије“, „Ти, ја и Вук“, концерата „Музички дуел“, „Четрдесет година београдског ансамбла “Наракорд “ и „Српске арије”, ангажман у Салцбуршкој филхармонији, наступа са музичким ансамблима “Даница” и “Наракорд” широм Европе.

Приредио је музејску поставку „Срби у Браунауу – 100 година“, која је доживела велики успех. Учествује у хуманитарним акцијама. Политичку каријеру започиње 2003. године када је по први пут изабран у сазив Градске скупштине аустријског града Браунауа на Ину. Носилац је звања амбасадора интеграције Републике Аустрије, које му је додељено на иницијативу тадашњег канцелара Себастијана Курца. Има звање Мајстора уметничке гилде IKG (Innviertler Künstlergilde), чиме се ставља у раван са значајним именима из света културног стваралаштва, сликарства и музике.

Добитник је Златне значе КПЗС, 2006. Проглашен је Салцбуржанином године и уврштен у 100 најпопуларнијих грађана тог града, 2010. Власник је два престижна признања Министарства културе Аустрије: „Fairness Award“ и „Culture connected“, 2012. године, као и признање "Florian“, покрајине Горње Аустрије, за дугогодишњи хуманитарни рад. Године 2017. одликован је Медаљом за културу (Kulturmedaille), највишим признањем за очување културе Покрајне Горње Аустрије. Живи у Бранауу.

Шијаковић је иницијатор више српских знамења у Аустрији. Поставио је споменик српском петлу уз знак сећања на српско-аустријску ратну и исељеничку причу. Сада је инцирао израду и поставку споменика српским борцима из Првог светског рата. За уметничку реализацију споменика ангажован је уметник и клесар, вишеструки учесник и победник бројних европских такмичења у обликовању камена, Јеремија Брукбауер и илустратор и графичар Херман Ортнер.

Партнери у изради и поставци овог историјској пројекта били су  Савезно министарство унутрашњих послова Републике Аустрије, Министарства спољних послова Републике Србије - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Фонд Републике Аустрије за будућност, Покрајинска Влада Горње Аустрије, Општина Браунау на Ину  Српски центар Беч, Општина Св. Петер на Харту, Аустријско-српско друство (ÖSG), Удружење српских привредника Аустрије, СПОЈИ - Српска православна омладина Инзбрук, Академија мира Браунау на Ину, приватни спонзори и донатори. Нови донатори могу да дају своје прилоге за одржавање овог споменика на рачун Удружења “Даница”.