Студентска пријатељства Милеве Марић Ајнштајн

Милева је рођена на Светог Николу пре 150 година, а у октобру 1896. уписала је Политехнику – студије математике и физике. Становала је у угледном пансиону "Englebrecht" у којем среће Хелену Кауфлер, Милану Бота и Ружицу Дражић.

Ружица Дражић је била Милевина другарица још из шабачке гимназије, а добила је стипендију од српске владе за студије биологије. Нажалост, Ружица је рано преминула од туберкулозe, о чему сведочи Милевино писмо послато Хелени у јесен 1901.

Хелена Кауфлер је студирала историју на Универзитету у Цириху. Потицала је из етнички мешовитог брака, отац јој је био Јеврејин, успешни адвокат, а мајка писац и водила је порекло из аустријске аристократске породице. Док је Хелена са тешком муком, после неколико година узалудних молби, добила од свог оца одобрење да оде на студије, Милевин отац Милош Марић (без предрасуда) подржава високу мотивацију, способност и упорност своје ћерке током читавог њеног школовања.

Милана Бота је студирала психологију, потицала је из породице истакнутих српских интелектуалаца из Крушевца, а њен отац је био посланик у Скупштини Србије.

Ове младе девојке су се спријатељиле и зближиле, а у посету су им често долазили Алберт Ајнштајн, Милевин колега са студија и будући муж, као и Миливоје Савић, инжењер хемије, вереник, а доцније и Хеленин супруг. Друштво из пансиона је водило интензиван културни живот. Ишли су на концерте и позоришне представе. Често су одлазили и на излете, уживајући у природи у околини Цириха.

Биографи Милеве Марић сматрају да је Хелена била њена најоданија и најбоља пријатељица, за цео живот. Хелена се удала за Србина – Миливоја Савића, 15. новембра 1900. у цркви Светог Саве у Бечу. Миливоје је био инжењер, пореклом из Ужица. Он је студирао у Аустрији, а када је дипломирао, добио је стипендију за студије у Швајцарској. Био је крупан и леп момак, пет година млађи од Хелене.

И док је Миливоје Савић био омиљен гост пансиона, за Алберта се то није могло рећи. Милана и Ружица су имале честе притужбе на Албертово понашање, на његов сарказам и потребу да се руга свима и да понижава људе.

Милана Бота је о томе писала својим родитељима, а та писма су сачувана до данас.

Од свих Милевиних другарица, Алберт је највише прихватио Хелену, можда и због чињенице што су припадали сличном (јеврејском) културном кругу, док су с' друге стране Милева и Миливоје били Срби који су се добро разумевали и међусобно уважавали.

Милева Марић је радо делила савете по питању исхране. Знала је да Миливоје претерано ужива у доброј храни и да има вишак килограма. Зато му уз писмо шаље рецепт за швајцарску кашу. "Јело се прави од сирових намирница, врло је подесно за људе који не једу месо, а састављено тако да садржи све хранљиве материје здравог ручка."

Милевине пријатељице са студија након удаје живе у Београду, па их супружници Ајнштајн посећују током њиховог првог одмора у Србији, у лето 1905. На одмор су дошли заједно са сином Хансом. Прво су допутовали у Београд, где су се нашли са Хеленом и Миливојем, као и са Миланом и њеним мужем др Светиславом Стефановићем и њиховом децом.

Др Стефановић је био председник и оснивач Југословенског лекарског друштва, преводио је Шекспира на српски, био је песник, есејист и драмски писац, па је Милеви увек био занимљиво друштво. Током лета 1905. Ајнштајнови у престоници остају само један дан, а потом путују са породицом Савић до излетничког сеоцета Кијева у близини Раковице. У то доба тамо је било вештачко језеро, намењено туризму. Ту остају седам дана.

Током 1929. Милева Марић Ајнштајн скоро месец дана борави код своје болесне мајке.

У Београду, тада посећује и своју добру другарицу из студентских дана – Милану.

Након њене посете Србији, Милана Бота даје интервју листу "Време" (23. маја 1929.) где изјављује: "Мица би била најмеродавнија да дâ информације о генези његове теорије (релативитета), јер је и сâма учествовала у њеном стварању. Мица ми је о томе говорила, али са болом. Можда не жели да уништава углед свог бившег мужа…" У интервјуу се тврди да је Милева "свог мужа и инспирисала за открића која су његову научну славу пренела широм света."

Милана умире 1931. у Београду, док др Стефановића убијају комунисти новембра 1944. Доктор Стефановић је ухапшен 22. октобра 1944, само два дана по ослобођењу Београда, а стрељан месец дана касније. Рехабилитован је (у дугом судском процесу 2006/2007.), заједно са још 694 особе, жртве политичког прогона, међу којима су били Жанка Стокић, Слободан Јовановић, Драгослав Михаиловић, Борислав Пекић...

Милева Марић је веома тешко поднела његову смрт, односно убиство.

Међутим, њихова ћерка, Милица Стефановић, професор немачког језика, наставља дружење и преписку са Милевом и често је посећује у Цириху.

Када је била у гостима код ње, детаљно је описала и Албертову посету Милеви (у лето 1929.) десетак година након њиховог развода. Из прве руке, сведочила је о добрим односима некадашњег научног и брачног пара Ајнштајн.

Сачувана је обимна преписка Милеве и Хелене, преко 70 писама и разгледница. Преписка је почела 1899, а завршила се 1940. Током Другог светског рата, Милева се два пута преко Црвеног крста распитивала за Хелену, која умире у пролеће 1944. у окупираном Београду од запаљења плућа и неухрањености, док је Миливоје преминуо 1940.

Игром судбине, Милева је надживела све своје пријатеље из студентских дана, умрла је у Цириху, 4. августа 1948. у 72. години, на празник Благе Марије.