Књига и филм о подвигу Диане Будисављевић

Књига Вилхема Куеса "Dianas Liste" има изузетан значај за упознавање широке јавности с једним тако важним хуманитарним подухватом какав је спасавање српске деце из усташких логора. Иако је била Аустријанка, Дијану Будисављевић у Аустрији једва познају и њене храбре акције спасавања углавном су заборављене.

Због тога је књига Вилхелма Куеса на немачком језику - „Dianas Liste" - одличан избор и начин да свака Српкиња и Србин који живе у Аустрији овом књигом упознају њихове аустријске пријатеље са голготама и страдањима које су доживела и преживела српска деца током Другог светског рата. Књига је и одлично штиво да се нађе у свакој библиотеци, с обзиром на то да представља историјско сведочење страдања српског народа.

Као биографски роман, књига „Dianas Liste" (српско издање „Дијанина листа" у издању СамиздатаБ92) је прича о храброј жени и мајци која је која је, између октобра 1941. и маја 1945, спасила најмање око 10.000 деце, највећим бројем српске, из усташких концентрационих логора, у једној од најмрачнијих епоха немачке и хрватске историје. У својој књизи, Вилхем Куес веродстојно преноси шта је Дијана Будисављевић проживела - њену храброст када изговара "не излазим одавде док не спасем децу, шта год да самном учините", па чак и оно најгоре - атмосферу масовних прогона и смрти.

Акција Дијане Будисављенић била је једна од најтежих, и по броју спасених, и најобимнијих хуманитарних акција везаних за концентрационе логоре у Другом светском рату. Умрло је 3.254 деце, током спасавања или одмах по напуштању логора, исцрпљено тортуром, глађу и болешћу, док је више од 10.000 спашене деце преживело рат.

Дијана је била удата за хирурга Јулија Будисављевића, шефа хируршке клинике Медицинског факултета у Загребу, који је био један од малобројних загребачких Срба. Да би сачувала податке о деци коју је збрињавала током рата, Дијана је водила је картотеку о њима, с надом да би једнога дана могла бити враћена својим биолошким породицама. Имала је подршку уског круга људи, сви који су се бавили спашавањем деце из логора ризиковали су сопствене животе.

Крајем маја 1945. два агента ОЗНЕ односе јој албуме са фотографијама деце. По налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. од Дијане Будисављевић је узета и целокупна картотека деце, иако није била завршена идентификација и репатријација.

Одузимањем документације Дијани Будисављевић онемогућено је да даље раде на идентификацији великог броја деце. Њена понуда да својим радом помогне на идентификацији деце, у Министарству није прихваћена.