Промоција књиге „Културно памћење тршћанских Срба“ у Бечу

Промоција књиге „Културно памћење тршћанских Срба", аутора др Миле Михајловић, одржана је у медијском центру Идеахоусе у Бечу, 22. јуна 2019. године.

Госте је поздравила Илинка Мастиловић, организатор промоције, а у музичком делу учествовали су Драган Соломуновиц Керчуљ, који је отпевао песму „Востани Сербие " и Биса Јанкех која је, на крају промоције заједно са Драганом, певала песму „Сини јарко сунце са Косова".

Иначе текст песме „Востани Сербие " је написао Доситеј Обрадовић током боравка у Трсту, за време првог српског устанка.

Занимљиво излагање аутора др Миле Михајловић, о значају Трста за српску културу и Србима који су живели скоро 300 година на овим просторима, остаће у сећању посетиоцима промоције у Бечу, јер су сазнали многе појединости о самосвесним, богатим и просвећеним тршћанским Србима.

Представљени су истакнути Срби који су имали значајну улогу у привредном животу и урбанистичком развоју Трста, као и у добротворном раду, а значајан део књиге посвећен је појединим породицама које су задужиле Трст својим радом, стваралаштвом и донаторством. Ове породице успевале су да очувају свој идентитет и и оставе многа материјална сведочанства, вредне палате и задужбине у Трсту.

 Књига „Културно памћење тршћанских Срба"

Књига „Културно памћење тршћанских Срба" је научна студија која кроз теоријски и емпиријски преглед живота и трајања, интеграције и асимилације тршћанских Срба дефинише културно памћење и националну културу у дијаспори, а с друге стране може послужити као добар пример за формулисање прецизних мисија, циљева и задатака државних органа и институција у смислу очувања српског културног наслеђа у иностранству.

Значај за данашњу дијаспору може бити управо књига „Културно памћење тршћанских Срба" и да се на јединственом примеру тршћанских Срба разматра тематика разлога асимилације, односно, у каквим условима једна мањинска заједница, другачијег језика, културе и вере од већине која је окружује, може да сачува властити идентитет, своје различитости и специфичности и колико дуго може да опстане.

Крајњи друштвени циљ књиге је да на основу резултата анализе тровековне традиције тршћанских Срба, понуди предлог новог, јединственог и софистицираног концептуалног модела управљања огромним националним културним наслеђем ван граница Србије.

По изјавама присутних гостију на промоцији у Бечу, многи су били ганути причом да су некада давно у Трсту постојали овако успешни Срби и имали тако велику улогу у креирању европске и светске културе. Уједно, они никад нису заборавили своју земљу матицу и здушно су јој помагали.

Покровитељ књиге је Њ.К.В. престолонаследник Александар ИИ Карађорђевић, а објављивање ове књиге омогућило је Министарство спољних послова Републике Србије, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Преведена је на италијански језик уз подршку Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије и Министарства за културу и информисање Републике Србије и представљена на тематским предавањима у 7 земаља, и у преко 20 градова.

 Биографија аутора

Др Мила (Радмила) Михајловић, гимназију је завршила у Зрењанину, а факултет у Риму, Конзерваторијум „Санта Ћећилија", одсек соло певања.

Магистрирала у Београду, Факултет музичких уметности, ментор Звонимир Крнетић.

Докторирала са највишом оценом на тему „Културно памћење тршћанских Срба", Факултет за културу и медије, Универзитет „Џон Незбит", Београд.

Одлуком Матичног одбора Министарства просвете Републике Србије, стекла је звање научног сарадника хуманистичких наука, научна грана: историја.

Члан је УКС, УНС и Историјске секције Српског лекарског друштва. Живи и ради у Риму, запослена је у државној телевизији Италије (РАИ), активна је као члан Удружења новинара Србије и Италијанске новинарске коморе, Удружења књижевника Србије, Удружења преводилаца Италије и као судски вештак трибунала у Риму. Професор је српског при Центру за стране језике Министарства одбране Италије.

Аутор је осам научних књига од којих су неке преведене на стране језике.

Свечаним представљањем њене књиге „За српску војску - једна заборављена прича", у издању италијанског Генералштаба оружаних снага, држава Италија је званично отворила обележавање 100 - годишњице од почетка Првог светског рата.

Добитник је Награде Града Зрењанина за 2012, Специјалне награде жирија италијанске књижевне награде „Черуљо" за 2014, признања УКС „Благодарје" за 2014, Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за 2017.

За књигу „Културно памћење тршћанских Срба" добитник је повеље „Растко Петровић" 2017. за најбоље прозно дело године.

Као истакнута личност Срба у свету, била је почасни гост јубиларног 50. Српског дана на Нијагаринима водопадима на позив Српске народне одбране у Канади.

 Тршћански Срби

Тршћански Срби су били људи пустоловне храбрости и изузетних способности, високи професионалци, трговци и морепловци светског гласа. Њихове пословне мреже распростирале су се широм Европе, Азије, Африке, Северне и Јужне Америке. Били су визионари модерног пословања и ишли корак испред свих осталих.

Поред својих пословних способности, били су и велики родољуби. Себе су сматрали Србима и поносили су се својим пореклом, иако многи од њих нису били рођени у Србији а нису ни посетили своју земљу. Река новца, оружја и бораца непрекидно је текла у устаничку Србију од стране тршћанских Срба. У Карађорђу и устаницима, тршћански Срби су видели коначну реализацију вишевековног сна о слободној Србији.

Материјална добит била је за тршћанске Србе у тесној вези са задовољењем духовних потреба, а центар свега била је њихова црква.

Тршћански Срби су били познати и као мецене уметности па овај град постаје центар српског просвјетитељства. У Трсту су боравили и радили и Доситеј Обрадовић, Павле Соларић, Атанасије Стојковић, Јоаким Вујић, Вук Стефановић Караџић, Петар Петровић Његош, Људевит Вуличевић, Никола Ђурковић и многи други.

У Трсту је Доситеј Обрадовић написао своју најчувенију и најлепшу песму „Востани Сербије", синтезу, онда и данас, стремљења свесрпске борбе за слободу.

У сваком моменту тршћански Срби су јасно изражавали своју пуну грађанску свест, осећајући се с правом и поносом као део целине народа који је до средине 19. века још увек био лишен своје државе и своје сталне духовне и политичке престонице. Поред Беча, Будима и Сремских Карловаца, ту улогу су неко време преузели тршћански Срби, а у томе је, у ствари, и њихова највећа историјска заслуга.

У историјском моменту великих потреса почетком 20. века, раздвојена од матице и у окружењу већинског народа, малена српска етничка група у Трсту се асимиловала и изгубила.

Тршћански Срби задужили су Трст својим радом, стваралаштвом и донаторством. Неке од најлепших палата у Трсту биле су некада српске и док су старе породице нестале остале су њихове грађевине које и данас плене лепотом и управо оне сведоче о историји српске заједнице у Трсту.

На пример, на Каналу Гранде налази се палата Гопчевић, упечатљиве фасаде коју краси црвено-бели камен у облику таласа и четири камене фигуре - цар Лазар, царица Милица, Милош Обилић и Косовка девојка, која је данас репрезентативна галерија и седиште тршћанских институција културе.

Димензије и домашаји њиховог допирноса у стварању и развоју српске националне свести и културе, баш као и њихове улоге у креирању европске и светске културе, вероватно никада неће моћи да се сагледају у потпуности.