Култура ћирилице у Италији

Домаћини овог догађаја били су чланови удружења Никола Тесла и Слога српске дијаспоре из Удина, Тамо далеко из Бруника и Дуга из Монтекиа Мађоре у провинцији Вићенце, а организатор догађаја референт за питања допунске школе Владимир Игњатовић. Највећа лепота у сва три града била је у томе што је учествовао велики број деце.

То је било јако значајно нарочито за градове Удине и Брунико где се већ неколико година стварају одлични услови за оснивање српске допунске школе. У Монтекиу Мађоре програму је присуствовао велики број ђака српске допунске школе Свети Сава, као и учитељица Ивана Марјановић. Неки су допутовали и из удаљенијих градова како би присуствовали овом значајном програму који привлачи подједнако и одрасле и децу, па чак и оне који не заговарају коришћење ћирилице.

На почетку програма књижевница Јања Тодоровић одржала је веома интересантно предавањеЋирилица - културна и духовна баштина српског народа на основу кога смо се упознали са значајним историјским чињеницама о настанку ћириличног писма као нераскидивог дела националног, верског и културног идентитета српског народа. Осим историјских и научних навода о настајању и коришћењу ћирилице кроз векове, Јања Тодоровић истакла је значај очувања ћирилице у данашње време.

„Ћирилица је у српском народу од свог настанка прогањана и искорењивана од римокатоличког клира и латиничног писма, у средњем веку је потискивана од грчког писма, затим од отоманских исламиста и арабице, па од аустроугарских власти, фашистичких окултиста, комунистичких диктатора у последњим временима и хрватске латинице. Данас је услед демократских права мањина завладао дух самоцензуре, па сами истискујемо ћирилично писмо из употребе, иако га нико јавно не забрањује.

Устав Републике Србије чл. 10, каже да је ћирилица званично писмо српског језика. Унескова културна баштина света ову чињеницу такође прихвата као легитимну. Али, у самој Србији мање од 20 процената грађана, институција, медија, предузећа, јавних натписа, књига и осталог, пише се ћирилицом. Са жаљењем примећујемо да смо одустали сами од себе, јер ћирилица је душа српског народа. Ако одустанемо од ћирилице одустали смо од своје духовности, религије, културе, науке, историје, територије, прошлости и будућности, јер је све ово запечаћено кодом ћирилице," истакла је Јања Тодоровић.

Предавање је било пропраћено видео-презентацијом Култура ћирилице публицисте и дизајнера Душана Тодоровића, у којој су хронолошким редом приказани ћирилични рукописи из богате српске средњовековне баштине. Истакнути су писани ћирилични споменици културе и духовности, старе рукописне књиге и уопште историја културе српског народа од најстаријих времена, што нас сврстава у ред древних цивилизованих европских народа. Такође је приказана и савремена употреба ћирилице у данашње време, као и политички прогон овог писма. Аутор Душан Тодоровић је за свој рад добио признање Витез уметности.

Након предавања одржана је радионица калиграфије коју је водила Татјана Јанковић, филолог, калиграф и иконописац, оснивач школе ћирилице Свети Јован Владимир из Београда. Деца, а и одрасли имали су прилику да уживају у упознавању технике калиграфије. Писали су трском и гушчијим пером као стари писари и исписивали текстове из наше богате духовне баштине.

Свако је имао прилику да испише и своје име и запечати га печатом Светог Саве, понесе кући и сачува за успомену. Татјана Јанковић је говорила о значају калиграфије, о писању и писарима захваљујући којима је наше писмо остало сачувано кроз бурне векове до данашњих дана.

Записи настајали у манастирским преписивачницама, писани крхким писаљкама, осим драгоцених података о прохујалим временима, постали су захваљујући њима чувари духовности, светости и древности којима се враћамо као својим коренима. Такође је истакла да је та средњовековна писана баштина темељ и подстицај за стваралаштво наших модерних уметника у калиграфији. Овај интерактивни део програма био је обогаћен и изложбом калиграфских радова Татјане Јанковић, који су на прави начин илустровали уметност калиграфије.

Радови су као инспирацију имали раскошну лепоту српске средњовековне рукописне књиге и део су тематске поставке настале поводом Дана словенске писмености који се слави у свим словенским земљама у месецу мају, на дан Светих Ћирила и Методија.

После гостовања у Италији, екипа је програм одржала и у Црној Гори, где је ћирилица данас и званично потиснута у јавном животу.