Предавање Виктора Лазића у Москви

"Отворена предаваоница" на тему географије одржана је 11. априла 2026. године као пратећи догађај Међународног симпозијума "Измишљање будућности" – главног годишњег догађаја Националног центра Русија. Мисија симпозијума је да окупи водеће светске умове како би заједнички представили и осмислили позитивне сценарије будућности.

Циљ предавања је да се истражи како различите културне перспективе обликују визије будућности и да се пронађе заједнички језик кроз међународни дијалог. Главне теме Лазићевог експозеа биле су утицај путовања на индивидуални развој човека у будућности, како путовања утичу на путању људског напретка али и како ће људски напредак утицати на промену начина путовања. Лазић је уверен да ће у будућности путовања бити саставни део образовања, укључена у средњошколске и универзитетске образовне програме.

"У будућности ће постојати дубља свест о путовањима као кључном делу људске природе и као кључном алату за учење и развијање људског карактера. Технологија ће нам омогућити да се крећемо брже и лакше, да дубље осетимо и упознамо места која посећујемо, али то је тек почетак. Човек јe homo viator, да подсетим на стари филозофски концепт који дефинише човека преко његове урођене потребе за кретањем. Ја бих додао да је човек homo viator curiosus, знатижељан путник, јер се у томе крије наш урођени мотив за кретањем", изјавио је Лазић и детаљно објаснио зашто није могуће разумети људску цивилизацију, настанак држава, нација, па и индивидуалног карактера, без разумевања утицаја путовања на човека.

Током једночасовног дијалога саговорник Лазићу је био најпознатији руски путник Фјодор Коњухов који се управо вратио са вишемесечног боравка на Антарктику, познат као први Рус који се попео на три највише планине (на Монт Еверест чак два пута) и постигао више светских рекорда из области путовања. Питања је, поред водитеља, Лазићу постављала и публика, као и лично директорка Националног центра Русија Наталија Виртуозова. Лазић је на ово предавање стигао из Африке, чиме је завршио скоро четвромесечно путовање на којем је проучавао дивљине Сенегала, Гамбије, Гвинеје Бисао и Зеленортских острва. До сада је провео 15 година на путовањима, обилазио 100 земаља на 6 континената и о томе написао више од хиљаду путописних текстова.

На предавању Лазић се осврнуо на путовања по Гренланду, Судану и Кенији о чему је недавно објавио путописне књиге за београдску Лагуну, говорио о утицају Адлигатовог Музеја књиге и путовања, као и о својим двогодишњим путовањима Ладом Нивом по 68 региона Руске федерације.

"Русија није земља, то је континент. Многи руски региони су толико велики, богати и разноврсни да заслужују једнаку пажњу као многе земље. Када бих бирао три места која треба да се посете на планети, једно би увек било у Русији, рецимо Бајкал".

За предавање се тражило место више, па су све карте већ недељу дана раније биле резервисане. Лазићево предавање је изазвало велику пажњу руских медија, а на серији предавања учествовали су и водећи експерти из Кине, Уједињених Арпаских Емирата и Казахстана.