Премијера Нушићеве "Власти" на сцени Српског позоришта у Будимпешти

За премијеру на пештанском Бродвеју музику за сонгове је урадио Габор Ленђел, јавља за Програм за дијаспору РТС-а Добрила Боројевић.

У овој духовитој представи освеженој сонговима, гледамо шта се дешава у породици младог министра (Дејан Дујмов) када он постане значајна личност, а његов кум Сава (Јосо Маториц), рођак Арса (Тибор Ембер), школски друг Добросав (Митар Кркељић) и госпа Мица (Зорица Јурковић) одједном почну да посећују његову кућу, таста Милоја (Ратко Краљевић) и ташту Мару (Лидија Стевановић). Сви они желе да за себе испослују по њиховом мишљењу сасвим „мале и једноставне" уступке, када већ имају „протекцију" у министарству. У представи се појављују још и министрова жена Лепосава (Јована Вечић), као и момак из министарства (Бранимир Ђорђев).

Првакиња Српског народног позоришта из Новог Сада, Лидија Стевановић, коју смо летос гледали као једну од Радиних тетака у Сомборској ружи, режијом се бавила и раније, а са колегам из Српског позоришта увек радо сарађује.

"Пошто сам и сама глумица, знам шта је глумцима потребно, па сам се као редитељ тиме и руководила. Ово је једна сатира о власти, прича о нашим наравима, увек универзалана тема.

Настојала сам да све сцене буду до краја урађене, да и говорна и физичка радња буду тачно и прецизно спроведене, и да ништа не остане не доречено. Сонгове смо Габор Ленђел и ја осмислили још летос.

Пробе смо почели још пре неколико месеци, али смо због заузети мојих глумаца, који у „стварном животу", имају своје професије морали радити у етапама, обично викендима, када смо могли да се сви ускладимо. Познајем ове људе и жанр који воле. Са многима сам већ радила и одлично се познајемо, а задовољство ми је било да радим и са младим глумцима, којима сам се трудила да пренесем део свог професионалног искуства", каже Лидија Стевановић.

Чест гост Српског позоришта у Мађарској, Ратко Краљевић, свог Милоја гради са љубављу и разумевањем за једноставног човека из провинције, пијачара који одједном постаје важан, па би желео да му се људи клањају, пред њим скидају шешир и поздрављају га.

"Успела је, по мом мишљењу, и наша генерална проба и премијера. Није ми требало много труда да уђем у улогу, али сам ових неколико месеци живо са Нушићем, па сам се чак тако понашао и код куће. У представи, моја ћерка је удата за министра Тозу, а ја инсистирам да га сада сви ословљавају пуним именом Светозар. Када се ради о Нушићу, сећам се наших старих глумаца који су били запамћени по тим улогама, као што је била Жанка Стокић,Оливера Марковић, Мија Алексић, Зоран Радмиловић...Погледао сам поново неколико старих филмова, а Нушић је универзалан и можемо да га играмо сада и кроз неколико деценија", прича, увек расположени Ратко Краљевић, кога након ове премијере очекују дечји програми за новогодишње празнике.

Глумци се слажу у изјавама да Нушића нису досада радили, па је ово одлична прилика да се опробају у овим "евергрин" комадима написаним на српском језику, које публика увек и свуда воли.

"Одавно сам желео да радимо управо Нушића, и ево сад је дошла прилика. Све ово што је Нушић давно написао и сада је врло актуелно", открива нам Тибор Ембер, који је морао да усклади своје професионалне обавезе у болници, семинаре и дежурства са пробама и представама.

"Моје колеге лекари знају већ да ја у паузама учим текст и припремам се за представу. Ово је нешто чиме се бавим двадесет и пет година, што ме релаксира и чини срећним. Моја улога има доста текста и ја сам се трудио да га савладам у потпуности. То је помало архаичан језик, радио сам доста и на акцентима. Веома сам захвалан редитељки и колегама глумцима, који су пробе заказивали према мом распореду, који није увек дозвољавао много простора. Са Лидијом сам већ сарађиво, били смо и партнери у представама Ко се боји Вирџиније Вулф и Ковачи.

Али, када на сцену закорачи госпа Мица у тумачењу Зорице Јурковић, омиљене глумице српских сцена у Мађарској, она просто почиње да ври и кључа! Повишени тонови женског гласа који добро зна шта хоће и црвена ружа на реверу, само додају јоша мало боје Зоричином шарму и енергији коју познајемо. За Јурковићеву Нушић као да је баш писао ову улогу, и веома лако бисмо је могли замислити и у другим комадима нашег комедиографа, попут Ожалошћене породице, или Госпође министарке. Кад закуца госпа Мица и покуша да отвори министрова врата, иако он код куће не прима, тешко с њом могу да се изборе присутни мушки ликови, па и сам Арса (Тибор Ембер). Овај глумачки и брачни пар одлично функционише и на сцени, па су реакције, гегови и реплике сасвим спонтани и природни.

"Признајем да сам уживала када ступим на сцену. Обожавам ову госпа Мицу, која брзо говори и има дуже монологе. Захвална сам на овој улози, јер нису често женске роле овако јаке и запажене. Одмах након читалачкх проба ми је било јасно у ком правцу треба да идем. Више пута сам размишљала да са мојим ученицима урадим нешто од Нушића, али сам била свесна да је то велики залогај и помало се плашила протока времена. Сада је, међутим, сасвим јасно да је овај хумор и даље препознатљив и радујем се сутрашњој престави за ученике у нашој школи", каже одмах након премијере и аплауза на сцени Зорица Јурковић.

Тозин кум, Јосо Маториц, тражи само да му се отпише дуг, и ништа више.

"Само сам у средњој школи играо неке мање сцене, али читали смо Нушића. Постоје преводи Нушићевих комедија на мађарски, а публика у престоници ће сада имати прилику да се боље упозна са нашим комедиогрфом. Радити са Лидијом је било лако и једноставно, а тзв. мање улоге нису лакше, јер ту човек не сме да погреши", објашњава Јосо, кога након ове премијере очекује улога у дечјој представи Краљ Матијаш у једном дечјем позоришту са којим сарађује.

Асистент режије била је Катарина Павловић Бачи, тон и расвету радио је Богдан Сабо, а за декор је био задужен Тибор Прагаи.

Представа је након премијере на сцени Српског позоришта, изведена и за ученике Српске школе на Тргу ружа који читају Нушића, а глумци и редитељка надају се и гостовању на сцени у Темишвару, као и у местима настањеним српским живљем у Мађарској.

Препуна сала ђака и професора који су пратили представу у школи најбољи је доказ да је идеја да се представа одигра и као део "обавезне лектире" била сасвим оправдана, а реализацију ове поклон-представе за наш подмладак омогућили су заједничким снагама: Српско позориште у Мађарској и Српске самоуправе IX кварта и Будаерша.