Колико нас има у Европи?

Пројекат Омладинског центра за демократију из Ниша, који је финансијски подржала Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону реализовао је аналитичар Миодраг Крецуљ из Минхена, који се питањем проналаска модалитета за успешно спровођење пописа дијаспоре бави деценијама у назад.

Сваки покушај пописа дијаспоре на самом старту суочава се са проблемом дефиниције: ко је српска дијаспора?

Да ли су то економски мигранти, генерације 60-их година двадесетог века, које су напустиле тадашњу СФРЈ? Они који су у свет отишли 90-их после распада те исте државе? Или у данашње време, пре свих, млади људи, који напуштају Србију у потрази за бољим послом и образовањем у неком од светских пословних или универзитетских центара?

Важно је питање и како дефинисати Србе у региону који у државама у којима живе воде борбу за статус конститутивног народа или националне мањине?

Миодраг Крецуљ се, управо због ових нејасноћа, и комплексности, у свом истраживању ограничио на српске држављане са регулисаним боравишним, радним и социјалним статусом (резидената) дужим од годину дана у земљама боравка и њихове потомке, стално пријављене на територији Србије, са бирачким правом или задовољењем најмање једног од датих услова упркос личном опредељењу трајног боравка ван Србије.

"Сви пописи који су до сада вршени дали су резултат који апсолутно обесхрабрује и збуњује. Почев од званичног пописа 2011. који је установио да је у српском расејању 313 хиљада наших грађана, што је апсолутно ван памети. У друштву и јавности курзирају максималистичке и минималистичке верзије. Од поменуте верзије од 313 хиљада до максималистичке верзије, коју сам пронашао у штампи, да Срба има између 4,5 и 11,5 милиона што је опет са своје стране једна апстракција која тешко може да буде прихваћена" каже за Програм за дијаспору РТС аутор пројекта Мидораг Крецуљ. " Полазна тачка за решавање пописа дијаспоре је изгласавање Закона о попису. То значи да се одреде ресурси, да се одреде рокови, да се одреди методологија пописа".

Подаци приказани овим пројектом прикупљени су из актуелних евиденција статистичких/демографских завода и института домицилних земаља. Истраживање Миодрага Крецуља показало је да се овако добијени подаци у значајној мери разликују од података којима располажу српска дипломатско-конзуларна представништва и црквене заједнице у Европи. То је још једно упозорење да се стратегија пописа дијаспоре мора што пре осмислити и спровести на званичном државном нивоу Републике Србије.

Пројекат Попис српске дијаспоре у Европи - у државама ЕУ, Швајцарске и Норвешке документ је који може бити од великог значаја, и зато ће бити доступан свим дипломатским институцијама, организацијама локалне управе и самоуправе, државним и невладиним организацијама, али и организацијама и појединцима из расејања.