четвртак, 05.05.2016, 12:29 -> 14:47
štampajПешачимо, инвестирајмо у здравље
Гојазност је један од већих проблема модерног времена, нездравог начина живота и исхране. Проблем је глобални, нема развијеног дела света у коме нема превише гојазних, од Аљаске до Аустралије. Чак и даље, до Новог Зеланда. Део научног тима који се озбиљно бави овим проблемом је и професорка Сандра Мандић, која више од седам година живи на Новом Зеланду.
Нема онога ко не зна да физичка активност одржава добро здравље. Лако ћемо се сложити и да сви треба редовно да вежбамо. Већ од сутра. А данас готово сваки други становник Србије углавном ради седећи, у просеку пет сати дневно.
Готово идентично и на другом крају света - Новом Зеланду.
„Знамо да се око половине новозеландских грађана, одраслих особа, минимлно бави физичким активностима, четвртина адолесцената хода до школе, само 2-3 процента вози бицикл, а више од половине су вожени до школе, док 10-15 посто њих користи градски превоз", каже проф. Сандра Мандић са Новог Зеланда.
Како би поправили ове бројке, али и слику у којој су деца све гојазнија и тромија, научници са Новог Зеланда почели су петогодишњу студију. Покушавају да пронађу одговор на питање како у 21. веку покренути децу. У тиму научника је и Сандра Мандић, пореклом из Србије.
„Ми радимо студију где гледамо који фактори утучу на то како деца иду у школу. Узимамо у обзир не само личне, већ и фактор породице, окружења, школе, дакле инфраструктуру и легилативе, које утичу колико се баве физичком активношћу...Циљ је да смањимо вожњу аутом, чак да промовишемо коришћење аутобуса, јер знамо да они који путују градским превозом ипак имају више физичких активности од оних који одмах уђу у кола", каже професорка Мандић.
Своја искуства и знања, недавно је пренела је и нашим стручњацима са Факултета за спорт.
„Завршила сам основне студије на ДИФ-у у Новом Саду, отишла сам у Канаду на магистарске и докторске студије на универзитету Алберти, после и на постдокторске студије на Станфорд универзитет у Калифорнији и сада сам већ 7,5 година на Новом Зеланду где радим као професор доцент...Жеља ми је да повезујем људе широм света и да ширим своје знање и зато сам у Србији", каже професорка.
Оно што данас знају научници са Новог Зеленда, али и из целог света јесте да физичка активност продужава животни век за седам година и побољшава целокупно здравље. И не само то - она повећава креативност, доводи до иновација...
„Физичка активност утиче на кардиоваскуларни систем, побољшава рад срца и функцију артерија, утиче на респираторни и метаболички систем", каже професорка Мандић.
Ако вам треба јачи мотив за вежбање, послушајте економисте. Они тврде да је вежбање одлична инвестиција у здравље, које може скупо да нас кошта ако га протраћимо. Пробајте и врло брзо ћете видети да сте увек на добитку.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар