Дан сећања на жртве Јасеновачких логора у Стокхолму

Излагање професора Живановића, учесника прве стручне комисије која је 1964. године вршила пробна ископавања у масовним гробницама у Доњој Градини, присутни су саслушали са интересовањем али и запрепашћењем. Стручњак из Лондона је изнео обиље података о потресним налазима комисије, о својим досадашњим истраживањима масовног помора Срба, Јевреја, Рома и антифашиста као и о резултатима до којих су дошли истраживачи из бивше Југославије и света. Нажалост, налази ове комисије су објављени тек 1992. године, јављају организатори овог догађаја.

Уследила су бројна питања присутних, међу којима сe два посебно издвајаjу: Чиме се могу објаснити невиђене бруталности и таква масовност усташких злочина и зашто се тако мало зна, говори и пише о Јасеновцу ?

Професор Живановић је додатно појаснио да су клице мржње посејане од стране свештенства Католичке цркве, Католичке акције и тадашњих власти још почетком 20. века, када су се догодили масовни напади на Србе у Загребу. Након тога су уследили масовни злочини хрватских и аустоугарских војника у Србији за време Првог светског рата. После пораза у том рату код католичког клера и хрватских екстремиста је нарастао и кулминисао реваншизам и створени планови за уништење, прогон и покрштавање Срба. Ово је и спроведено у току Другог светског рата. Масовне злочине нису чинили Немци, већ Хрватска држава својим расистичким законима и њена војска, усташе, крижари и 2/3 свештеника.

Што се тиче недовољног информисања о злочинима Живановић је објаснио да то није чудно, јер је комустиком режиму парола о „братсву и јединству" била важнија од истине и додао да су комунисти још и току другог свјетског рата преговарали са усташама. Навео пример пред рат потписаног споразума између предствника КПЈ Моше Пијаде и Миле Будака, касније високог функционера усташке НДХ.

На примедбе присутних да се ни данас довољно не ради на неговању достојног сећања на стотине и стотине хиљада Јасеновачких жртава, пошто су некадашње пароле „братству и јединству" замењене новим захтевима о потреби регионалне сарадње и помирења, Живановић је указао ту остаје још доста да се ради и да види само известан помак у Републици Српској, где је уз сарадњу са стручњацима Музеја Јад Вашем из Јеруслема започело укључивање грађе о Јасеновцу у школске програме.

На питања о бројним покушајима да се монструозни злочини у Јасеноцу потисну и умањи бррој жртава, професор Живановић је закључио да нема смисла спорити се о броју жртава и подвукао да масовне гробнице и посмртни остаци страдалих и данас постоје у Јасеновцу и Доњој Градини. То је највећи српски град под земљом и то нико не може оспорити. Остаје наша вечна дужност да се и на стратишту Доња Градина изгради адекватно спомен облежје, које ће за сва времена достојно служити као страшна опомена будућим генерацијама.

У оквиру програма приказан је документарни филм Бранка Лазића Били су само дјеца.

Органиазтори и овогошњег помена Јасеновачким жртвама су НВО Биро Републике Српске у Шведској, Задужбина Царица Јелена уз подршку АБФ и Парохије Свети Сава Стокхолм.