Расте страх вуковарскох Срба

"Ми, Срби у Вуковару и околини смо навикли на притиске и провокације, са тим живимо, тога је увек било, како у време реинтеграције овог подручја, тако и после. Увек је било притисака да одемо одавде... Међутим ти притисци и антисрпско расположење су појачани у последње време", изјавио је саборски заступник и председник Заједничког вијећа општина Вуковар Драган Црногорац и подсетио на многе примере, као што је јавни позив на бојкот српских призвода и српских продавница у Вуковару прошле године, а у последње време психолошки притисци и претње преко интернета и друштвених мрежа, истичући да га највише забрињава што нема праве и адекватне заштите од стране државних органа.

"Поред неизвесности шта ће се дешавати у време обележавања Олује, и прогона Срба, ми на овом подручју имамо и додатну нервозу због ишчекивања 29. августа, као крајњег рока када је потребно доношење новог Статута града Вуковара којим се најављује готово потпуно избацивање употребе ћирилице и српског језика", рекао је Црногорац.

Говорећи за Програм за дијаспору РТС-а Црногорац је нагласио да насупрот јасним ставовима Европске уније и Европске комисије везано за права мањина и употребу српског језика и ћириличног писма тe одредбе се не поштују.

Када је реч о предстојећој прослави двадесетогодишњице операције Олуја, 5. августа, коју организује хрватска држава, Црногорац сматра да Србима тамо није место јер је реч о прослави, а за Србе је то дан страдања и егзодуса.

"Услови под којима би и Срби могли да присуствују том догађају јесте да то буде дан када би на примеран начин била одата почаст свим жртвама и људима који су морали да оду са тог подручја", рекао је Црногорац додавши да се овде ради о дијаметрално супротним ставовима и да с обзиром на унутрашњеполитичке потребе у Хрватској не очекује да би се тако нешто могло у догледној будућности догодити.

Срби ће тај дан обележити на више места одржавањем пригодних помена и парастоса свим погинулима у време војно полицијске акције Олуја и после ње, рекао је Црногорац уз напомену да ће се, с обзиром на то да се ради о двадесетогодишњици, ове године ће се придружити и неколико других удружења и појединаца хрватске националности.

"Први догађај је већ данас у Загребу, у Хрватском новинарском друштву, где ће да бити приказан документарни филм о страдању Срба у то време и веб презентација Олуја у Хагу, које је урадио Центар за транзицијску правду и Документа, у организацији Центра за суочавање са прошлошћу и Српског народног вијећа", рекао је Црногорац и најавио да следе и други догађаји као што су комеморативно окупљање у Вргинмосту у недељу, 2. августа, а 3. августа читање Изјаве сећања у свим мањинским самоуправама.

На сам дан када хрватска држава слави прославу Олује, 5. августа, у Хрватском народном казалишту у Ријеци планиран је тзв. „контрап-пункт" прослави Дана сећања у Книну, где се редитељ Оливер Фрљић покушава супротставити глорификацији рата кроз својеврстан перформанс Други рат, односно представљање пет протераних жена различитих националности које ће говорити о свом сећању и разлозима због којих су морале напустити своја огњишта, поручио је Црногорац.